Српски народ
Сгртт У
(ИЧРГД* МЛРОЖ
ПОСЛЕДИЦЕ 27 МАРТА
Шжт је ово посланица, иитм Је политички манифест, чак није ни порука поводом трогодишњи де ^обнс(г,27 марта. Ово је болми крик раЉеног "патриотског срца који дозива забЛуделу браћу да ое после трогодишњег лутан>а тргну, да се врате своме јату, да, се врате своме огњишту, где се истина, болуде. али се и најбољи лекови узиМају. Тамо иза планинске магле, тамо иза густих шума, са козјих стаза и беспућа, нити се може добро видети, нити се моа<е'правилно мислити, нити" се прави лек може наћи. Судбина нам је једнака, патње исте, али се све заједнички мора поДнОсити, заједнички радити, как.р( би нам' в спасење брже дошло. Гјрешили рмр, за то , испашта*о. Ко мање, ко више. Ниде време аа-одмеравање п6'јињених грешака, јер смртна опасност лебди изнад наших глгва, лебди изнад онога што нам је најузвишеније и наддраже. Лебди изнад наше отаџбине,- изнад наше нани.)е. Данас де у питању Краљ, Отачество. Ниде у питању личИОС+, него принпип. Краљ де персонификанша- Српства; и оно де Ланас у опасиости., јерЈ је и њен носилац V, великод" опасно. Њега меље безд^шност енглеске. политике, искоришћУду уби -Це Цара Николе- II и срамно издају дворски чанколЈМИ из Његоае нсиасреДне окодцне,. . КралЈа П&тра брани орган енглеске комунистичке странке „Дејли Воркер" од верних Срба Краљу^ у, иностранству' Чудете ли : ви, бра.ћо српска по шумама. КомуниСти ; бране Краља Петра, а Шта радите' ви?' Ви верудете да сте то ви,. ми - верујемо да смо то ми, а сзда нисте, ни ви, на ми, него кбмунисти. Д§., грДне ■рониЈе!' Краж Александар, тај иеџомирљиђи прот^ВниК^комУии 1 зма, мдрао. се вдеврнути ; у тробу ако : у загробном животу може видјети т ; Сина!ЛКраља Петра бране од др. Пурића и његрвих сарадника у влјди ен-, глески комунисти а хрватски јеврејин Рудолф Бићанић боани алато НароДне'бђнке од^српских министара*-емигр»ната! Душан. СЛмовић; И3да|# Краља; аабида нбж у леђа српском наооду, а ви, заблудела браћо по шумама, браните пучисте дл 27 мар та и стдрате се тврдогллво, да им створите повољну сИтуациЈУ за .поврата.к у земљу, да' би и даље ус^ећАли српски народ. Па имади ту логике, имали патриотске доследности? Енглеска политика приноби, н.а жртвеник својих прља.Вих рачуна наше. највеће светиње Крал>а и Отеч.ество, а ви т^пите. у вашод средини к»ене ,'агенте који ва.д туторишу и гурају на Де'ла кода"п.рете : уни-, штењем вашем народу. Ту па.мет стаје, ту мозак престаје да ради, ту српскб-срце јеца... : 1 Бнглеска рфанзива . борбе ..не|>ав.а узела де нечупепе 'размере. У тод борби, падају сви обзири,. ниште., се светиње, циљ. оправд.а;ва сјз ,а«о .среДство,. па и наднеморалније.' Српски народ постао де у тбј .борби марв^ спреМна за клање. И док . ми трошимб по-. следњу снагу. да одолимо свима искушен>има' .у' кошма. нас ставлћз енглеска безобзирност и бру таднрст, ,ви, браћо по .шумама етодит.е ро . ст,ра?Ји. као из.губљене овце, ие знајући ни сами на коју. ћете стоану. Зар вам наше стрпљење ниде показало пут срп «же мудрости да се вратитб своме дату, како би наши редови били гушћи, наша снага компакт ни.ја, да одолимо тим искушењима и сџасемо српски народ? Нити је ово посданипа. нит.и Зе политички ман.ифест, нити резолуцида залудних људи. Ово де апел на здрав српски разум оних коди још веруду да туђа РУка свраб ие чеше. Љма искреиијег пријатеља рд. рођевог брата. »"*о смо м'и, који носимо широКо срлсКо 'срце у' које би ,,1 ж +ејш све Србе пз сместимо. да за$а^нички досећају.-Ш ,заД^ ; нинки
радв к мскушења водиосе. Ншзимо се пред судбоносним догађајима коЈима можемо одоЛети само тако, ако се окуаимо у једној чврстој заједници, кода ће рдолети свима бурама и олудама. Одолети, значи, сачувати Отечество, смасти младог Краља из руку бољшевичких џелата и ентТлеских грабЉиваца туђег добра. Отечество и Краљ то је наша лозинк§, она мора бити и ваша, ако сте прави Срби. Све ДруГо мора бити иодређено оннм светињама. Према томе. све што би један другбм имали да пребацимо, да замеримо, да се дедан на другог наљутимо, бдеди и пада пред овим узвишеним светињама. Ни једног чјаса не смете остати тамо, где већ три године туцате јзоду у авану, где млатите празну сламу а толике иесреће наносите свом народу.* Слога свих Срба нам је потреб на, дер се комунистичка аждада устремила на иаша питома поља да их сагори и. V пепео претвори, јер њихова крвожедност тражи жртве у нашем народу, дер нас еудбина позива да на овом балканском простору рдиграмо улогу браниоца л.удске културе и цивилизације. ^звишенидег задатка никад нисмо имали у нашод историји. Срби, где год се будете на^ шли, отаџбина вар зове у задедНичко коло. Одбите од вас погану пропаганду кода жели да , цас завади, ,јер то је енглееко ' масло,.: њених агецата пребачен цх на ; навде тло ,и плаћеника у Српским недрима. Нема искреир јег загрљада ни осећајнидег ср-
ца «д рођежмг брата. Нсиа бољег разумевања од нашег међусобног. Оставимо силне нека пречишћавају своде рачуне. јер уплећући се у шихове рачуне сатиремо узалудно своду снагу, себи надмање користећи. Обрцимо се ма.јци СрбИди, јер за њу живимо, радимо и умиремо. Срп ском слогом, српском мудрошћу и заједничким .јуначким мишицама спасимо Отечество и младог КраЉа, тога правог заточеНика јудео -масонских завереника у Лондону. Комунистички буљуци у орлов ском гњезду Владике Његуша осетили су оштрицу добровољачких бадонета српских хероја. Вашом памећу и вашом помоћу, сутра ће и балкански комунистички буљуци осетити виталност српског народа и исполинску снагу његових синова. Нека вам божанска истина надахие душе да сагледате стварност онаку каква је, нека вас Провиђење умудри да се вратите са странпутице на прави српски пут, дер време ради, никога не чека, па се брјимо да не стигнете доцкан, дер онда би вас с правом историја оптужила пред новим покољењима. Будимо спремни, јер сваки про пуштени минут, тежак је удар пр судбини српског народа. Бог је с нама а ми сви, противу Сотоне. Част Краља, Отечества и огњишта захтева српску слогу, храбро пожртвовање у борби противу комунистичких безбожника .и уништење ове немани. Са вером у Бога, сложно напред! Б. Ђ. Н.
ЦРНИ ДАНИ КОАЛИЦИЈЕ
Посдедим кх«м мнм ноалација је искористила ради спровођења једне генералне офанзиве на политичком попришту. У недостатку војних успеха. Британоамериканци су хтели да задовоље свбг нестрпљивог совдет ског пријатеља бар дицломатским уепесима Да би било лакше постизавање таквих успеха, Лондон и Вашингтон су покушгвали да створе у свегу мишЉење да је коалиција већ добила рат и да азто треба сви да се придруже коалициди како не би задоцнили на победно пировање. Нико није поверовао да ће бити победног пировања коалиције, нико није поверовао у то да је коалицида већ добила рат. нико ни.је послушао савег коалиције да се треба шод придружити. Тиме је доказано да код народа коди нису под утицајем коалираца постоди убеђење да је паметниде оста*и ван коалиције, јер она нема шанси за победу. Ирска. је издржала тежак при тисак, али је одлучно и једнодушно стала уз свог вођу де Ва леру. Ирска више воли да гладује него да се упусти у политичку авантуру на енглескод страни. Изгледа да је Турска још више утаначила своје држање пре ма захтевима коалициде да уђе у рат. Изгледа по томе. што !е један део енглеске штампе V току последњих дана спровео (едаи дак атак иа турску политику, окривљујући Турску вдто је дубоко разочарала Британиду. У вези еа кампањом коалипи-
ИЛИ
Оио што се догађа у окупираномделу Итадиде - вол.о де еимптоматично ,з.а 'оудућд. р^звој рдноса измеђ^Ж#л^а'§е()ик141Ја^а и бољшевизма^ Када де требало -рваорити-одбраибену духовну ""И моралну снагу италиданског наррда,. Черчрл и Рузвелт су на сцену истакли либералн.о-.буржоаске Демркратске елементе, коди су, жирели под ок()иЉем фашизма као паразити одржавадући своје масонске и плутократске' везе са светом коди неминовно ишчезава у, овоме рату. Што је Италида постала поприште тешких борби кривица је ових елемената, који по сводод" унутарњој, духовној структури нису имали осећања родољубља ни одговорности за судбину земље. Када су извршили рдређену им улогу и када де извршена . англоамеричка војничка окупацида. Јужне Италиде, онда су се на. сцени по.јавили бољшевИци са намером да буду политички корисници новоствбреног стања. Добро и тачно обавештени о глупавости, нееластичности и отсуству оштрине политичког .схват.ања и видика коде влада код овог буржоаско либералистичко лемократскога елемента. бољшевици су успели да у Италији насамаре не само Ангдоамериканце, него и оне који су са одушевљењем издавали св.оју земљу Рузвелту и Черчилу. Данас су ти исти елементи. као Сфорца и Кроче, предмет жестоких напада од страие бољшевика. Кроче је : означен као непридатељ Совјетскога Савеза иако де урадио све што 1е могао 1а би Упропа«тиО Италиду за рачун савезника. Није. међутим. >вде централна личност ни Кроче ни Сфорца нити ико од политнчких људи.њихова типа: ради се оаде о откривању бољшевичко.г става према оним елементима, коди су се да«ас уортачили с.а бољшевизмом да би били што. потпуниде и што брже од њега оадикално ликвидирани јео у истод мери у кодод бољшевизам мрзи здрав и ';"конструктиваи н'зционализам, у толико! исто) меои мрзи .и, соцшалдемркпатиду и чемокоатско либералистички интавидуатиззм.. -ко|?гм;, ? се служи док хе нв-домогн« -.утдадја џ из-
весисд ситуациди па га пооле ликвидира без милости н обаира. Ових и оваквих либера.чистичко-демократских елемената има у свим европским земљама осим Немачке. Они не виде да је данас настао моменат њихове потпуне ликвидациде било са десна било са лева. Истина, природии Нут њиховог узмака био би приЛажење здравим и живим националним снагама* кода носе конструктивну социјалиу иде.ју кода није социјадистичка у смисду материјалистичког схвата№,а живота и безбоштва које су оии примили из марксизма. Ови елементи имаду дош увек могућност да се прену, да процене свод став и да донесу одлуку која ће за њих бити дедино спасоносиа. У противном, ако и даље продуже ићи путем ко.јим су пошли, ако и даље остану у савезу са бољшевизмом, онда они врвде самоубиство које постаје смешио ■ и глупо. Смешно зато ктз се јасно виДи, а то је уостадом Стаљин често истицао у својим говорима, да се бољшевизам не бори за демократиду онакву како је они Схватају, него за диктатуру пролетаријата коме они не поипада1у- И када се трпају у наручје пролетаријата који рштри дож за њихово клање. онда они чине један садистички самоубиствени потез који де неиормалан и неприродан. Глуп |е њихов гест зато што преко њихових живота и преко рушевина њихова погледа на свет бољшевизам узима све више маха. Управо они се показу.ју као помагачи једног подухвата коди де срачунат на њихово ликвидирање на првом месту. У нашој дшашлој етваоности овај -менталитет тих људи могао би се назвати средоњама — то су они неинветивни, духовно и морално замрли, социјалиб отупели и политички неспособни да схвате дух момента и збиљу стварности. То је цео онај комплекс позадине кода се ужабокречила у својим навикама и тако отсекла од нерва стварности која ће ову средину све више стезати и са.тирати. У овим чл■совима судбииске бог л " г *
дефинитивног обрачуиа са бољ шевизмом, ови елементи коди су љиг.ави ; н цревртЉИви. мораду бити опредељени одлучно и радикално за дедну или другу страну —за иационалну српску идеју или за бољшевизам и Тита који де бољшевички заставник на цашем простору. Иначе, када би Тито постао господар ситуациде они би били ликвидирани на исти начин на који је ликвидирана и руска бур. жоазида која се у деку револуци|е забављал^, богатила, политички интригрирала џ намигивала на екстремно левичарство узалудно се нададући да ће осмех црвених џелата спасити њихове позициде и њихове животе. Сви либералистичко-демократски и социјалдемократски оријентиса.ни интелектуалци треба да схвате, да је пример Крочеа. који је код нас превођев и читан, и потстрек и опоменк Биће за њих и сувише трагично ако доживе још веће разочарење у своје концепциде џ евој давнашњи политички став коди мирише дедном резигна.цијом у којој се скрива дах смрти. Збиља живота и .борбе поставља питање: или — или. Или конструктивни национализам, борбен и дисцинлииован, или бољшевичко рушилаштво које ће прво сатрети оне који верују да ће у њему наћи могућности зз сво.Ј пласман.
евв -вшие.арабМКУ.Ц- - иомемат Ј .
пски АРЈОА е. ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину Јписта; Велибор ЈониК ВЛАСНИК; Мих. Станшови^ из Беогрчда: РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: ТеразиЈе 5 мецанмн, I степеништв (Палата 'Извозне банка)- Тел 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљицв Наталије 100. Тел. 21-772 Тромееечна иоетплата 48 дииарв шаље ев преко »Пресв«. <•> п, ПппјковиКвв« 8.
Јв војв јс свровоНе«« У току во» следњих цедеља интересантно је споменути да је један мали народ, који се налази под америчком окупацијом, испољио ови'х дана једну изричиту вол>у да остане после рата ван америчког утицаја. Народ Исланда ,је ових дана манифестовао да с есматра припадником нордиске групе европских држава. Исланћанима де већ доста „америчког века". Они жељно очекуду повратак европског века. У нордијској групи држава је било ових дана тешких тренутака, када се Финска- морала одлучити по питању совјетских .услова за мир. Иако је Совјетска Унија навукла рукавице на своје шаке са оштрим канџама, нпак су Финци прозрели московску игру и одговорили су негативно на бољшевичку понуду мира. Фински народ се налази већ четврт века у непосредној близини Совјетске Униде. Он је искусио већ три совдетска поку-ИЈа.ја да га лише слободе и живота (1918 године, 1939 године И У садашњем рату). Он де морао да се читавих 25 година бори против совдетског илегалног надирања у Финску помоћу комунистичких агената. Он де већ искусио шта значи совјетски уговор о миру и како се мења по нашање Совјета после потписивања мира, када се Финска демобилисала. Фински народ је одбио совјет ске услове, .јер у тим условима није видео ни надмање гарантије да ће моћи да опстане. да ће моћи да сачува своју слобоДУ од комунистичког империјализма. Финскн негативнн одговор јв најглавнији пораз коалиције у њеној генералној офанзиви на дипломатском пољу. Треба забележити и низ других пораза: РумуНи.ја, Бугарска и други народж југоисточног простора нису се дали завести британрамеричким лажима, сугестијама, понудама и претњама и остају - чврсто код сво.је оДлуке да бране Европу. Штавише, дошло је до извесног појачања борбеног потенцијала у дугоисточиом 1 простору. Док је дипломатска генерална офанзива коалициде доживела слом, успела је једна неочекивана дипломатска офанзива у самој коалициди. Стаљин , је изненада признао Бадрљеву владу, учинивши тад корак без знања Лондона и Вашингтона. па чак не саопштивши своду одлуку Ме дитеранском одбору. Ова у историди коалициде дединствена чнњеница, као и вођење преговора измећу Лоскве и Хелсинкиа без обавевдтавања Вашингтона и Лон дона, значи да Сов.јети уопште нису постали нимало питомиди у порећењу са оним дивљим Совдетима из 1920—22 године. каДа су објавили светски рат краљевима, владама, дворцима. Међутим, већ де доцкан. Политика Британиде и Америке толико се разишла д ане мбже битн говора о неком споразуму измећу империдалистичког гангстера, Вашингтона, и гангетерове жртве, Лондона. Не може бити говора о стторазуму, дер детињасто лакомислени амерички политичари не схватају озбиљно нидедан европ ски или азиски Лроблем. н све гледају кроз прозор, широки Прозор сводих имџеридалистичких машти. Кордел Хал није умео у сводих 17 тачака да прикриде ни лакомисленост САД, ни њен империдализам. Мећутим, Британци муку муче са многобродним тешким питањима шзја из свих делова света притискују британску политику. Сада се та политика налази под дедством једие нове чињенице: ослободилачка национална армида Субхаз Чандра Бозеа ступила је на териториду Индиде, носећи иидуском народу од 400 милиона људи вест о слободи и могућност да се та слобода изводује. Вековии коШмар Британског царствв постао је стварност, - - • '. МВО. .