Српски народ

Сгрпва 1

СГГТСХП ћЛРОЈК ;

1 шприл Т944

ТРИ ИСТИНЕ О СРБШИ ФилоеофцЈа иас учш да ииа ИСгина које су непосредпо извесне, које не потреЧују доказа, Такве су истине, например тзн иатематичке аксиоме, например аксиома да две кодичине које <т једнаке трећој мор&ју бити једиаке и међу собом. То није потребно доказивати. Таква је истина да нат гзв субјекТивни свет, наше ја посгоји. Декарт /е рекао: „Ја могу у све сумњ&ти, само не могу сумњати у то да сумњам, тојест да кислцм". Отуда ДеХартова формула: мислим. дакле постојим. Таква . Је истина да онај ко)и иоже веће, може и мање. То није потребно доказивати. Једна од Таквих истина које су вепосредно извесне јесте и истива да Србија постоји: > Као 1џто сам V једном ранијем напису коистатовао, Србија постоји. њен организам' функционише, то је несумњива чињеница. Околност да се Србија налази вод окупацпјом не мења суштишу ствари. Окупацијом је само вромењен правни положај Срби■је (си сепишта мећународног пра. ва), г! њеца егзистенција у социојошком смислу. њена егзис т енција као природног организиа, остала 1е нетакнута. ■... Свака држава,. .свака нација о'мичена је у влади. Србија је оли. чена у плади која посто.ји у Бебграду.. Само ова влада ппетстапља Србију. само ова влада претставља српски народ. Влада у Каиру* тО ,/.е једна Иперетска вл.ада. ТиТова влада нема уопште вишта заједничког са Србима. Друга /е истина о Србији да ее Ср.$Ма налази у сталчом протресу. СрбПЈа /е у пднеком ногледу. наиме на птвредном и. вросвегтном пољу, за ове т.ри године напредовала внше него пре тога за тридесет Тодина. То се. нма приписати тој, околностн впо се сада ради са више плана и са више савесности у извођеш>у. : ПрОгрес то }е Један закон соИиологије који нам даје утехе. За све недостатке садашњости ин се можемО утешити на тај иачин што се можемО надатц да ће, по законУ прогре.са. Доћи Је■рно боље, сапршеније стање. Имеја прогреса то /е /една од највећих идеја до којих је дошло културно човечанство, религиЈа врогреса то /с- најпозитивпија религија, једнна религија која је ваучно заснована. Срби ја треба да иаставш па пољу прогреса. Биб' би злоЧин врема Србији. био би зЛочин врема српском народМ тај продес прекинути. бетрге ауапШ, као што кажу Италијани. увек вапред! Трећа је Истшна о Србији да /е Иапионална солидарност данас у пас већа него што /е икад била у историји обновљене Србије. Раније /е Србија била подеље»а на нартиске таборе, ко.ји су били непри јатељски је.чан према другоме Партија се претпоСтав'љала отаџбини. Сад тога пема, еад 1е отарбина све, и 70 ;/е /едан вешки успех у смислу солидарности. Принпип солидарности то 1е ка Шен-темељац етике. По учењу са. времене социологиЈе, солидарвост је.хуштша морала и суштива п пава Оп уже зајеДНиОе ка Вгирој: наиионална срлиларност вроширује се у мећундродну сожидарност, али тб /е тема која шзлази из оквира овога чланка Националну солидарност учивАти апсолутном. то. мора бити впеал Срба Тај идеал ће се постићи Усавр.гпавањем појединапа ш усавршавањем друштвених уетанова То двоје. — лично усагртавање и уеавргпанање друштва, • >'ора рћи лапамегпо. КРСТА ЦИЦВАРИЋ, ■

У ДОБРОМ ЧАСУ

нашег нарбда и зато нас не брину ратна померања, која могу бити и елизодмог карзктера. Истина, да смо много грешили, јОш више лутали а највиц)«г страдали, али нисмо: изТубили никад наду у коначно спасење. После југословенског хаосв у ком® смо се Изгубили, решетања морала су бити тешка и»болна. То је била историска неминовност једне моралне посусталости и физичке заморености. У времену од девет година водити три тешка рата и једну Озбиљну побуну, много би било и за једа« многобројнији и богатији народ, него што је случај св на-шим народом. Срби су млад, СТОГОДИШН.И наррд. Па ипак оно што су они учинили у једноМ јединоМ веку изазива дивљењв и поштовање. Под најтежим условима Срби су пет векова робовали. У том робовању није било могућносТИ да се Српчићи школују, наиионално васпитају, материјално осноже, па ипак нашло се путв и начина да се српски дух одржи. Српски селЈПчки народ из тог периода прокрчио је пут својОј слободи и стао на своје сол<Јгвене ноге. Од тада као кртица или мрав у мравињаку он* напреже све своје силе и радм, неуморно на свом гк>дизању и васпитању. Његови најинтелигентнији синови гину у ратовима за ослобођење и тиме се успорава ход куптурног подизања нације. Па и сада, после сто година и-

ма огроман број савременика који води порекло н.епосредно' из народа, са села. Варошко становништво, ,сем староседелаца у малом броју, тек је у трећем колену одвојено од свог изворног дела, села. То сре>,а По српски народ јер кОд њега нема дегенерисања у оном бР°1У. и облику, како .се .то дешаза код осталих сте»ри*. Културних на'рода. Србија је дала великих државника, политичара м војского%а, као и Много НаучниКа непосредно из села. За сваки други старији народ, та појава би била утешна, јер би служила обнављању _ народа. Код нас, она је била један сувишак за прогрес, који се одвијао потпуно нормално, својим природним током. Кад све то знамо и кад Јо свв то истина, онда човеку заиста морЈ да будв чудно, зашто је тај и такав народ дозволио да у оваку ситуацију дође и тако много пропати? На то исправно питање, ми одговарамо једном једином речју: пометеношћу. И то је тачно. Српски народ се помео. Улазцћи 1918 година у једну народну заједницу за коју није био довољно припремљем, он .не само што се у њој помео, него се готово и изгубио. Тим путем још га није водила^његова искОнска нациоиална мисао, коју^ је сто година следио и за коју је био добро припремљен. Та нова комбинација му је натурена силом при лика и она му је прекинула последњу нит његовог историског пута Тако на пример, кбмунистичка зараза не би га се ни такла, да је он остао самостала« и једи«ствен. Тако што ни'е било могуКе у патријархалној и конзервативној средини српског народа. Почетци таквог рада у Крагујевцу са Пером Ходоровићем, Николом ПашиКем и Светозаром Марковикем, била је обична детињарија пролазног карактера само из тог разлога, што су ти људи били прво Срби, па после све осталоТако исто пропали су и сви доцнији покушаји при прелазу социјалистичког схватања на чист комунистички терен. Скерлић, Туцовић, Душан Прповик, Драгиша Лапчеви!* и многи други ( оставили су за собпм лепу успомену, као добри Срби. Са уласком Срба у (угословенску заједницу, Срби су потпали под Један њкма страни утица) из ср«дим« н>удм чмјл национална »ијв. бшм Јаша, им-

«М «м*ст« км у мк. Умормм мугим ратовањем, они су психички попустили и у место да аодв, дозволили су другима, да буду од њих во^ени. То је било од велике штете по њихово национално осећање, јер почели су појам национ>алног осећања замењивати са појмом интернационалив солидарности. Том слабљењу националне свести много је допринело и укидање српског државног грба, измена народне химне, замена славних српских застава из рата са новим југословенским и другим сличним променама. Српска средина постала је тежак болесник. Отуда видимо абнормалне појаве, гдв се развија комсалонизам у високим друшгвеним круговима, младеж усваја комунистичке доктрине слободне љубави и пасионирано се при«оси н« жртву комунистичком разврату, вера св гази ногама • родитељи називају животињским сладострасницима. На врхове управе зеМље долазе морални слабићи. дОк страна пропаганда узима »еликог маха и има утицај на судбоносне одлуке којв се тичу опстанка земље. У таквом хаосу држава доживљује свој слом, народна одбрана расуло, а друштво пада у духовну немок. Сви и«струменти једне Организоване целине, отказују послушност,

трул«ж уамма мш и рвспад )• потпун... У задњвм часу, »м )• магЈммило да |е с»в што с« српски зове пропало, јавља се успаввни геније српског народа и новом снагом креКе напред, старим исконским и светосгЉским путевима. Силуета Нове Србије назире се у магли српских нада и загрева поново охлађена српска срца пунећи их топлилом и истрајношћу у напорима за нов живот. Србија пре свега и нада све, кличе се са висине и налази одјеца у новим борцима који се јављају са свих страна. Снажне мишице синова српског народа грабе оружје и више оружане храброшћу и срчаношКу, мање техничким сред ствима хитају да сможде комунистичку аждају ко|а им погази и оскрнави светиње којв Србина Србниом Од тог момент« Ср6и)в )• сласена. На све стране води се борба неумољива и одлучна. То но•и неимари изграђују будуЧност својв дрвгв отаџбине, толико пута разапињане за рачун туђих интереса. Несумњиво да и друга страна чини све да ослаби напоре јуначке деце српског народа, али они у томе не само да не успевају, нето не^е никад ни успети. Пробуђена је народна свест

и омв мрмви ш ичмф / к ирвирвкш коИом која улива страх непријатвљу. Ако у том светом послу има још неког колебања, устручавања и сумње, потстицане са странв, ускоро ке свега нестати и српски нарОд наКи ће се у овоЈ борби јединствен и сложан. И ево сада, где наступа тај одлучни час, кад Србија тражи апсолутну слргу своје деце у борби противу нечастивог. у борбм противу некрста, у борби противу свога и интернационалног шља ма. Ко сме још да се оглуши о позив за ту свету борбу од нас? Ко сме да остане по стрени кад пуцају кости мајке Србије? Зар Србину има ко ближи и дражи од рођеног брата! Тамо далеко у неславној прошлости остао |в рђав пут, на који се не сме ни један ко српски осећа, вратити. Спас и слобода српског народа иду другим већ утаначвним путем, кога су трасирали нови неимари Србије и обележили га др»гоценом крвљу најбоље наше деЦв- На та) пут, Срби браћо, по*итајмо сви, јер то је наш прави српски пут. Други не постоји, други не тражимо јер нас пали посматрају из вечности и тешко нама, ако их изневеримо... Стари ратни*

НАЗАДОВАЊЕ ЧЕРЧИЛА

У току последње недел>е било је три значајна ратка догађа.ја. То су: напредовање Совјета, 'ваПредоваше Јлпанаца и назадовање Черчила. Напредовгње Совјета и даље оета.је операци.ја у којој се види не само велика енерги.ја бољшевичке војске, већ и огромна енергија иемачких трупа, коде се бране са . огромном отпорношћу тамо где то захтеп.ч немачко ратно воћство. а које се повлаче тамо где им се такав захтев не поставља. Сов.јетска во.јска ]'е дотила до Дњепра на граници измећу Буковине и Бесарабије. Совјетска во.јска. ]е допрла до Прута. Совјетску војску маме Карпати. Али објективни посматрач добија утисак да Немци намерно олакшава.ју Совјетима напредовање према том мамцу. Олакшава.ју зато што сваки корак Сов.јета у напредовању повећава могућност немачких контра-операција у бокове и позадину те ударне совјетске армиске групе. Цела ова битка изгледа тако да Совјети у својим напредовањима иду на руку немачком ратиом воКству, које потпуно хладнокрвно очекује тренутак за почетак једне велике стратегиске контра-акције, која ће. можда, одлучити борбу на Истоку. Ако се ствар не посматра са гледишта нервозних људи, већ са гледишта «ојника, који умеју да процен ?У1У суштину. а не површину битке. онда се ситуациГа на Источном фронту може карактерисати као веома повољна за претстојећу велику немачку противакцигу. / О другом ратном до^аћају протекле недеље. о {апанском Напредовању. треба казати да 1"е то војни догаћа), који има огпом ног по.литичког значаја. Није ствар у .томе. што су јапански и национално-индуски одреди продрли у правцу Манипура (Им фала). врћ је у томе што је започета борба за слободу Индије на територији Индије. Еиглези признају да су морали да се повуку, да су њихове трупе отсечене од сво»е позалине. Енглези су веома забринути због судбине' железнице која служи за довоз патног матрри|ала намењеног Ча(1г Кај Шеку (од последње железничке станипе ратни матершал се пребацује преко Хималаја помоћу авиона). Већ сада је та железница повепена америчктгм трупама. !ер изгледа дл Енглез* »е сиатрају

да су нндиски пуковн допољпо поуздани. Ово је један добар Знак ко.ји у низу других даје основа за оцтимистичне претпоставке о даљем- ; разво.ју борбе за ослобоћење Индије. Ова борба у на.јосетљивијем делу Бри-

тџтве ангетаамермчкбг ваздушквг терора Ниш, мученички Ниш, поново је жртва ваздушних англо-америчкнх терориста. Нове невине жртве својом проливеиом крвљу дижу оптужбу противу бездушностц Лондона и Вашиигтоиа, који свима сретствима хоће да истребе српски народ ради постигнућа својих циљева. Бомбе које су англо-амерички гангстери поново бацилн на Ниш нови су доказ паклспих смерова, које Англо-Амернканци гаје према српском народу. Није довољно што помажу бандита Тита који са својим србождерским бандама р!ади на уништењу српског народа, поку шавајући ла изазову хаос и иеред у Србији, није довол.но што Лондон наноси тешке ударе срп скогл народу изобллчавајући ње гове светиње, него да би цинизам био потпун Лондон и Вашиигтон примењују методе ваздушног терора на несрећни срп ски народ. Београд и цео српскн иарод дубоко су још једном револтирани овнквИм бездуи ним поступ ком Лондона и Вашикгтона. Бол, најбољи- учител. у животу иарода, бол за палим Шотвам"', отвориће очи сваком Србину, чак и онима Ко .!и су били у неискорењивој заблуди, да прозру праве намере Лондона и Вашииг тона, којима Је српски народ само сретство за постигнуће њн хових ииљева. Зар се може потребама рата поавдати бацање бомби на град Ниш? Зар је потребна била смрт жене и деце у Нишу ради постигнућа неких „војпичких" циљева? Сва ова пВтања са гњево.1! V души постављају данас српски родољуби, управљајући Богу своју молбу да их заштити ол !"тгло-амеоички* варвара н да тешко казвв ове алочИнце.

танске нипернје иор« да има реперкуси.ја на свима фронтовима овог рата. а нарочито на држање Енглеске у овом рату. Ово држање види се из последњег говора Черчила. Енглеска је потигатена. Енглеска је изгубила дах. Енглеска је изгубила д.ух. Черчил је у гвом говоОУ навео више чињенииа које само појачавају енглеску узнемиреност. Он каже о разочарењу због неуспсха" ак11к:а,У Јегејском мору. Он је изјанио да је веома разочаран развојем ствари V Јужној Италији. и нарочито битком код Касина. Он \е морао да се правда што никако нема курпжи да започне са инвазигом. Његова објашњења о тешкоћама инвазије имала су веома збуњен карактер. Черчил 1е назадовао. Он више није смео у свом говору да позива своје суграћане на жртве и на борбу. Он више није смео да прориче да ће за енглескн народ у (тим борбама бити суза, зноја и крви. Он ните смео тако да говори. јер енглески нарол није вигае онај народ из 1939 или из 1941 године. Черчил је назадовао зато што је назадовао дух енглеског народа. Сада већ можемо рећи да је Британи.ја изгубила рат. Психолошки је изгубила рат. Јер је изг^била смелост. У рату побећује онај који има смелости до краја Тројни пакт је пун одлучности и смелостк. и зато ће победити. М Војн овић

ИСЕ4Н

АР ОА .

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор ЈониК. ВЛАСНИК: Мих. СтвнковиК из Београда. РЕДАКЦИЈА И. АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, Г степениште (Палата Извозне банке) Тел 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100 Тел. 21-772, Тромесечнв претплата 48 динара шаље се преко »Пресе«, «, д. Вла|ко*ик«ва 8. '