Српски народ

Стрвив "-1

'шшш

СРПСКИ МАРОД

Л> ттрпл 194%

ОДЛУКЕ СУ ПАЛЕ

Вођа Рајха н Дуче су се састали. На том састанку де поново потв.рђено да се борба насгавл>а до потпуне победе над јудо-комунизмом и над јудо-плутократи.јом. Паравно, нису два државника дошли на састанак ради те декларације по питању које убсталом није изазивадо никакве сумње код света ко.ји познаје б.орбени дух бораца за спас Европе. Присутност на овом. састанку највиших зо.јних и дипломатских саветника два поглавара држава да.ју основа прет поставци да су и на овом саСтанку пале важне одлуке, као тто је увек било на сличним саветовањима. Одлуке су пале, дела ће да следују. Дрк се на европској страит етварањем великих одлука приџрема.ју ве.лики догађаји, суПРО .тна страна се бави ситним пр^авим пословима. На првом месту каалиција наставља притисак на неутралце, желећи да по цену ограничаван.а суверенитета малих неугралних Држава постигне један економски иди привредни ефекат, који ниуколико не стоји у сразмери са обимом и замахом садашњег рата. Овај спор око испоруке шведских кугенлагера у Немачку доказује ситничарство британоамеричког ратног , в^оћ'ства, које у н?ДОСтатку јачих могућности докушава да се реванЉира у малим забранама. Шведска :је одговорила негзг тивно на захтев коалици.је. И тиме је. стала у ред оних држава које су у последње време удариле шамар.е коалицији, као пјто су то учиниле ШпанијаЈ, Аргентина и Ирска. р Иетовремено са овим притиОКО1М на неутралце био је извршсн лоновни: при-тисак на Финоку." Али та мала .јуначка земља ^во.одлучила да ратује и даље, је;р зна да ће ратом изволевати спас, док миром са бољшевицииа може да пусти у сво.№ области само смрт. Још пре кратког времена британска штампа .је писала о Стаљиново.ј мудрости, јер .је совјетса влада тобоже поставила Фиццима веома благе уелове. Међутим, свет се ужаснуо кад је сазнао истину: црвена војска би тгебало да окупира Финску под изговором да је дошла да разо.ружа немачку арми.ју, која се налази у . тод земљи. И друго, фински .народ од 2 милиона стзновника требало би да плати бОО.милиона долара контрибуције. То д,е захтев коди превазилази версајске захтеве ноторних каииталистнчких адкула. Неуспеси политике коалициде Ирема неутралцима, као и ггрема малим зараћеним противничким странама, изазиваду нервову код британске владе. Нервоза се поГоршава и због унутрашњих прилика. Талас штрајкова ствара прави хаос на Британском острву. Под притиском разних неприШка.' влада британског краља прави Једну грешку за другом. Сада де она ускратила слободу кретања страним дипЛоматИма V Лоцдону. као и одузела им право т.ајног дописивања. Ово се ради под изговором да треба са чувати тадну пр.етстодеће инвазије. . Али.. аикад дош ниде било да се влада толико нервиоа пред почетак. ватних операиига. ла прави. такве неоџоезности. као што де то сад случај: одлука енглеске владе упепена против стоачих дипломата је један преседа^ који може да има оддека^ у међунзродном животу и у то- а ку послеоатних година. Што 1е нарочито интересантно. то је да су. сва права задржана за дипломате САД. СССР !и доминиона, док де чунгкиншка Кина исто тако лишена права. Као и неутралци. Нервоза де ксш "енглеске владе толика да она еумња чак и у дедног од члано ва светске коалшшде.

Надзад, Лондон иора да сумња не само у тог члана коалициде. већ и у остале: Совдетска Унида и даље наставља своду пот пуно индивидуалну политичку игру. Ова игра де толико очигледна, да се V водећод штампи Британијв појавЉуду гласови о томе да де већ коадње време лџ се опет дискутуду циљеви рата. Ове сталне дискусиде и понов не дискусије показуду да де расуло у коалициди постало неоспорном чињеницом. Нису помогле многобро.ше конференциде поглавара политике коалициде. Сада се тражи нова тро.ша конФеоенцида. Међутмм. т вскитчшш шг-

говима поотугалске престонице кружи вест да је Стаљин одбио ових дана британоамерички пред Лог о тоошом састанку. То значи да не постоде могућности да се непри.јатељи Европе нркако договоре. А исмито се не могу договорити . они могу с$мо све јаче да се рззилазе. и тиме одузимаду себи и последње шансе за успешан завршетак рата. Коалицида ( кода се распада не може по бедити. Победиће група Тродног пакта, дер де то блок одрећених циљева. блок слоге и блок искре ности према самом себи и према народима света, коди схватају оправданост Новог Поретка. ЏЕС.

Са источног ратишт«

Л0В0Д1Н РЕКОНСТРУКЦШЕ БАДОЉОВЕ ВЛДДЕ

Милано, апрнла Према вестима из Јужне Итали.бе политичке партиде не сматрд.јУ' нову Бадољову владу кар очекивану и тражену реконструкциду владе на широкод демократскод бази. Као што се давља Бадољо стао је на гледиште да V новом бакинету не требаду да буду заступане политичке пар ти.је као такве. али да жели да подедине личности из разних партида позове у владу. Приликом састанка шест демо крагских странака 1е оштро кри тиковано ово гледиште Бадоља и констатовано да се оваквим метрдама не може постићи парламентаоно образовање кабинета. Влада Бадоља наилази на нарочито јаку опизициду код акционе стра^ке и социјалних демократа према чидем схватању Бадољо није испунио дато обећање о образовању једне широке демокоатске владе. . _ 0 ставу комунистичке странке и надаље нема много јасности. Као што се ја.вља вратио се воћа комуниста Тољани са пута из Москве са упутством да потпомаже владу Бадоља и да ради на образовању парламентарне владе. Поиликом разговора взмећу Бе ведета Крочеа и совдетског иоет

ставника у Африци Божуса као и претставника Москве при Бадољовод влади предузет де са совдетске стране покушад да се доће до споразума између комуниста и демократских партида у по гледу дединственог образовања парламентарне владе и задеднич ке будуће владине политике. Овом разговору придаде се у свим политичким круговима велики значај ношго се ради о првом додиру измећу званичних претставника Москв.е и либералног воће Бенедета Крочеа. коди је прошле године најоштоије од бидао комунцзам. Као што се дав ља у табору. англо-саксонских окупационих влаети де рдуговлачење преговора и криза у уну трашњим приликама који су се поновно погавиле приликом образовања владе изазвало нерасположење. Мећутим V политичким круговима дужне Италиде постоди утисак, да садашња реконструкција Бадољеве владе претставља .једино тедну етапу V латентнод *унутрашн>од кризи Бадољовог режима, да супротно сти измећу партида нису отклоњене и да ситуаиида недвосмислено иде у правцу одлучног утицада московске владе на целокупни унутрашњи политички табор у јужној Италнјљ

СЕНКА НАСИНА

Преко Беопрада де прошла сен ка Касина. Говоримо о сенци Касина У том смислу да де Београд осе^ио дах .оне . смрти од непридатељске авидациде. која де харала изнад Касина за време британоамеричког покушада да заузму ту варош. Београд је био бомбардован свега неколико минута. Касино де био бомбардован четири и по сата. Над Београд де пало неколико десетина тона бомби. На Касино де сручено 2.500 тона бомби. Београд де после бомбар довања био неколико дана у нер вози. Немачки заштитници Касина кроз неколико секунди после бомбардовања су изишли из сво јих ровова и одбили напад негаридатељских дивизида. одбили га тако да су оотпуно, уништијш једну канаћанску и једну индуску дивизиду. Ето, сада београћани могу да разумеду колика дв свага духа немачких водника. А када су разумели снагу духа немачког водника, онда морају да буду убећени у гхобеду немачке водске. Што се тиче духа коалициде. о њему се и код парт нера коалициде изражавају веома иронично. Лист Рат и радничка класа смеде се томе што Британоамериканци мисле да обесхрабре Немце дедино нагомилавањем ратног материдала. Совдетски лист са потсмехом каже да топ кодим се пуца на непридатеља прави дачи утисак на овог него стотину топова ко'ји се неискоришћени налазе у позадини, Совдетско исмедавање и претње. неподношљиво напрезање живада у Енглескод. берзанска психоза у Америци и дош много штошта тера коалирано воћство да се најзад одлучи за пбкушад отварања другог фронта. Мећутим, коалицида де већ задоцнила са другим фронтом. дер де Немачка створила други фронт. То је фронт огромних резерви у дивизидама. у људству, у мунициди, у новим типовима оружда, у авидациди итд. Ова феноменална снага чека на покушад искрцавања и одговориће како треба. За сада се доиг не може констатовати да ли садашња подачана британоамеричка аеоо-терористичка акцида значи ново изми цање коалираног воћства пред захтевом Совдета да се одмах започне са инвазидом. или, можда. значи такорећи артилериску припрему офанзивних покушада. И овде се може рећи да су Британоамерикании задоцнили. Немачка ваздушна одбрана по стала де толико дака да. се не може остварити сан Британоаме риканаца о њеном униште ?бу. Што де надинтересантниде. Енгле зи знају да Немачка располаже са великим бродем ваздушних ес кадри. коде не узимају учешћа у садашњим ваздушним бообама. а које чекаду само на почетак инвазиских операиида. Ова немачка поипремност за борбе против инвазиде ниуколико не омета извршење немачких планова на Истоку. Тамо де наступила једна пауза у бообеним операцијама. која се може сматрати веома симптоматичном. Сов1ети покушаваду да припре ме арми!е за нове офанзиане по духвате .а Немпи вдше прегруписавања огромног обима. У тим прегруписавањима не можемо ви дети само нагомилавање резерви ради учвршћења фронта. већ и стварање предуслова за обимне немачке офанзивне операције. Ради 'стварања тих предуслова немачке. маћарске и румунске трупе одузимају непридатељу те рен на галиииском и буковинском сектору. и тиме ствараду нервозу код Совдета коди су у току неколико дана називали ове локалне немачке подухвате великом офанзивом. Ова нервоза бољшевика ниде изазвата малим поразима коде су у току последњих дана доживели код Јашиа. код Тарнопоља, Станиславова. код Бродиа. код Ковеља. код Надвоше. код Ко-

ломиде. Она је изазвата тим«1 што Москва осећа нагомилавач ње огромне офанзивне енергшо! немачке водске у позадини И» точног фронта. По /свему се. види да је сврше« но са оператиком гипке одбрана и да ће се ствари на. Истрку убудуће развшати V знаку немач ке офанзивне иницидативе. М. ВојновиК

ПРОТЕСТ ФРАНЦУСКЕ ШТАМПЕ Париг. алрилз. — Са пуно но годовања париска штампа изве* штава о поновном тешком терсн ристичком нападу англо-америка наца на Париз. Лист Ожурдји констатује измећу осталог да су терористички напади англо-аме-< риканаца замишљени као репре-| салиде против Француске и Фраа цуског народа. пошто де он примирде претпоставио рату старих енглеских лордова и гангстера са Уол Стрита. Оци претстављаду репресалиде дош и против рад ника кош сараћуду на организациди дедне нове Европе. против једне земље кода не жели да сва ких 25 година приноси у жрву своду омладину у рату против Немачке и надзад против Фран-1 цуза ко.ш одбидаду да ее поводв за апелима Лондона и Алжира на побуну. Лист Матен констатуде да мен тоде ЕнгцлеЗа остаду увек исте, Оне су уперене против цивилпих лица,, жеиа и деце. против кућа за становања, двораца и свети« ња. Исти де био случад већ и приликом опсаде Орлеана.. Пти Паризјен даде своме коментару наслов: „Њихов мир то де вечич ти мир". Пошто су Французи го< дине 1940 одбили да до последњеГ човека погину за Еелику Британију'. "пише поменути лист, данас се бомбардуде Г1,ар»из. Ј1ис« Евр говори о негодовадћу француског становништва. а лист Ехо де ла Франс констатуде тим по* водом да свет коди пролази мин мо рушевина гласно даде израза сводод мржњи против терористичких разарача.

КПМУКМСТНЧКА СТРАККА У ЕНГЛЕСКОЈ СВЕ АГИИННЈА Женева, аирила. — ПосланиК Макстони каже у листу „Њу Лндер" да у целод политици енглеске радничке класе влада велики хаос. Лабуристичка странка је изгубила потпуно власт над њом и свим могућим малим интерним сваћама изгубила поверење радништва. Надаље лабуристичка \:транка ниде пазила на догаћаје у Совдетскјо Униди и на њихово дедство у Енглескод. Комунистич ка странка у Енглескод пбстаде све активнид^ и полагано де за* узела офанзивни положад против лабупистичке странке. Делимич« но из хаоса кош де изазвала ко* мунистич1<а странка. резултира да данашње британско радништво нема општих прететава у. ком правцу треба да се креће. Ово хаотично стање у главама радника пружа надбоље операционо поље за комунисте.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЈ1АСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21- 7 72. Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићева 8.