Српски народ

Ј9Јули 1944

СРПСИИ НАРОД

Страна

Најновије издање Српске књижевне задруге \

Сџсреиш. ]

На први, летимични поглед, Сусрети г-ђе Јеле СпиридоновићСавић изгледају као љубавни састанци једне културне даме са својим културним симпатијама. На други, прибранији поглед, Сусрети г-ђе Јеле СпиридоновићСави^ су двадесетгодишњи огледи у примењивању езотеризма на грана чисте уметности, сматране као сан живота. Са Јелом Спиридоновик-Сави*, управо са њенимСусретима учињени су примерни напори да у српску књижевност, управо у Српску књижавну задругу, уђе још једно космичко новорођенче у повојима таквог српског језика, који би под трансцендентним оптерећењем требало да звучи и хуји као ораторијум. Жена списатељица у српској „ књижевности има и леп број, Сусрета тако пробан и испробан на тананим свилама мисаоности, на мрким кадифама осећајности. Имао их је средњи век. Имају их и дани јучерашњи и дани данашњи. Краљица Јелена, кажу, била је еписатељица такве озбиљности да су савремени повесничари њена дела стављали у средиште културне делатности. Царица Милица у потез-два дала је ванредне изливе пантеистичке меланхолије: њена кћи, Јела Балшићка елегантно је писала о најснажнијим проблемима свога доба: мон4хиња

видни и невидни светови Данила, пуни естетски, за чудо како нису коснули ону, која је деценије посветила херувикама готске, галске и такозваних других расних психа. Једна једина примедба. Царство сликарства, царство музичарства, о којима списатељица Сусрета тако зналачки говори, такође има једно посебно велико поглавље — српску уметност. Снажне фреске Сопоћана, Дечана, Студенице, визионарске мелодије говора, песме, свирке, веза, дубореза српског, за чудо како нису коснули ону која је деценије посветила еугеникама туђег звука, туђе боје. Једна једина примедба. Грудне и родне ум,етничке изналачки говори, и- стине осећају и изражавају са**1 ма једно своје велико поглавље они и само оне, који не аналикоје се зове — српска мистика. тичку већ афористичку прошлост Снажна узрења Доментијана, ду- свога духа знају. ховне арабеске Првовенчаног, 3.

ЈЕДНА ШЕТЊА ПО ДАНАШЊИМ БЕОГ РАДСКИМ П030РИШТИМА

шго је веће од њега самдга: идејама. које га изводе из уске тамниие његовога „ја" ■напоље. у шири живот, да се да: било науци. или отаџбини, или човечанству, тек иечем изван себе." Са Јелом Спиридоновић-Савић, слагао се човек или не са Сусретима, грани српске есеистичке књижевности додани су лиСтићи чијег се шума ерудиције и искрености и такозвани мужи велеумни постидели не би. V Једна једина примедба. Царство мистицизма, царство екстаза, о којима списатељица

ешв

где се све налазе позоришт а Ако би се ударило једним оЈефимија извезла је златан роман громним шестаром код Слави.је, епитаф. па ДРУГИМ краком описао круг, у дане јучерашње, у дане да~ треба веровати да би се на томе нашња исто тако постоји плејада кругу, чији пречник иде све од жена-списатељица, пбчев од Ми- Калемегдана до Цветкове мехалице Стојадиновић —- Српкиње, не, нашла сва позоришта. Изузепа Драге ДејановиК," па Милке тзк би учинило [едино ПозориГргурове, Јелене Димитријевић, ште Удружења глумаца, које је Данице Маркови*, Милице Јан- остало у сво.јој старој кући и ковиК Исидоре Секулић, Десан- онде даје претставе. ке Максимовић, па још много Народно позориште се сместидругих, све до Сусрета, те најно- ло у 1едном Лепом бопоном парвије, најмлађе, најпомодније жен- ку у Брегалничко.ј улици, па ,је с>"* књиге у нас. ; ~у ,тауе ; »шсду и јшшш шшиа Полетне као соколице, под пре- ..Позоривдте у парку ливима белим и црним, бојама тај назив би бол.е одговарао радости и жалости људских, те [Дентрали за хумор, пошто се на-

а у улози Животе. и свет вришти. Аца игра. а све гледа у небо као астроном и тражи авионе. или ослушкује сирене. Глумци игра.ју са јлим и сеире. Знају они, чим засвира први брод на Сави. да ће Аца загребати у први бункер и оданде га више нико неће извући све док не прође подне. Сада. кажу. пренео ,}е у бункер и кревет, и шпорет, па тамо обитава. У „Гробљанском позоришту", пре неки дан на проби. Фазловски је као „Зулумћар" учинио прави зулум према празним клупама. махао је и викао да се ои рило, па је и позориште тога даи гина, на б ило П р егГ у Н0- ј е р су гледао-

наше савремене високодостојнице, с деГињством по школама са

лази на Калемегдану. Али ово позориште добило је назив „По-

старошћу опет с књигом у руци, зориште на бункеру",

еволутивни смер свога доба осе■кале су и изражавају на начин који се зове

Србозарово позориште отишло је из Немањине улице чак иза

гон, а с њим ује Г дно Р да° е^и об- Цветкове механе. у једну удоли-

расце патетичног живота. И тако с правом се може ре^и да је српски лирски матријархат, историски још неповезан, критички још неиспитан, дао и даје поборнице лепоте без шмин ке, без огледала — већ лепоте као Снаге уметничке истинитости.

чијем је врху Бог без бора, а на чијем подножју срце с трном. Претежно је певала и опевала оптицај највећег и најмањег, не непосредним средствима борбе с природом, ве+1 стихујући неки херувимски амалгам такозваног вишег и такозваног нижег живота, те је била и остала песникиња јерархиског лиризма. А каква је у стиху, таква је ,и у прози. Као есеисткиња, својим Сусретима Јела Спиридоновић-Савић извршила је покушај (едне портретне антологије, дала у лепом смислу једну књигу са местима и за слагање и за неслагање, али увек искрену у анализама оптицаја. највећег и најмањег, увек у друштву генија, све^аца и светитељки, те је била и остала есеисткиња — јерархиеког критицизма. Јерархиског критицизма, где су биће и небиће једно исто, где је анализа и Средство и циљ сазнања, где |в све атом вере, све вера без мере, влачен и развлачен трансцвнданталан идеализам:

ци просудили према уку.су, да се на сцени ипак мора нешто крупнс дешавати. када се тако виче. Иначе, најинтимнија атмосфера је у „Позоришту на периферији". односно у УдрУжењу глумаца. Лак програм изазива и лако расположење. па се и за време претставе дешава да моиолог сиђе са сцене у партер и обрнуто. То се све об.јашњава издбилним разумевањем и полетом гледалаца, који еада користе приликУ и Желе да Дођу ДО јевтиног реномеа. У сваком ПбједИНцу се можда крије Молидео или ШекспиР. ј&Р сваки од нас или пише бао нешто. или игра бар нешто. Шта. то је споредно. РЕПЕРТОАР На репертоару су мање више старе. али добро опремЉеие ствари. Народно позооиште. тако. аа.1е комаде из народног живота и комаде са тенденцидом хумора: „Зона Замфирска". „Два ЦванцИка". „Ђидо", „Несућеми зетови". „Кавалерија рустикана". „Вајацо", „Севиљски берберин" и наилази на праву буру од одушев- главу". „Два цванцика". „На буљења код гледалаца. кару". „Ђидо" И Др. Носиоци Кровови и дрвећа унаоколо су ' главних улога сУ Љуба ВасИљеувек препуни као И само гледа- вић. Огњанка Хет, Драги Петролиште, а главни претстављачи вић. ЈоваН Јеремић и др. Ово је добијају обилан пљесак. И огде можда једино позориште, V КОсу већ добили своје симпатизере ме се публика са стајања. V поАца Цветковић. Жарко Цве.јић, гледу броја; такмичи са оном са Станоје Јанковић. Бојка КоНстан седења. воре.... Да. договоре брате. да се тинова, брачни пар Златковића. Удружење глумаца, са две по-

ну и сместило се код каване „Ниџа", па су га суседи интимно прозвали „Позориште у рупи", док је Удружење глумаца. да не би заостало За осталима, што се каже, Да би биЛо солидарно, отворило своју фили.јалу у близини Новог гробља, у Вразово.ј улици, па су сами глумци евој џ ного отворени театер крстили „Гробљанско позориште". Сама Као песникиња Јела Спиридо- централа Удружења. ПоШТО је оновиК-Савић позната је са својих стала у центру града, бившем питомих, готово умировљених сти- центру града Да се боље разуме, хова, као влат по влат вучених и незванично је назВана „Позориизвучених из огромног стога, на шхе са периферије".

Зора нас је нашла спремне, са песмом на уснама, са песмом која слатко џзбија из савладаног труда. О, било је тако ведро и широко у жетелачкој души кад срп рески севну бескрајним њивама! У осмеху свију распламсавала се завичај.на груда кад на српу класје стаде да се руши. Да, ту су и веселе шеве, које знамо ,/ош из основне школе, ту је сунце\ које нам. погнутима, пада на плећа; ту је поветарац који с плавих шума слеће на груди и шуми пијаним морем класја, милује мишице голе, док се неодољиво све већа и већа поносна радост вечног хлебоборца буди... У ЦЈумадији негде и сад се још налазе трагови несрећног нашег дома. у корову, ђсред села, и кад стигну дани косача и берача. ја се довлачим ломан. ћутљив, веран: остављам живот нови и вапијем, уцвељен, за /уггЗа наша бела да се придигнем бодар. да се осетим јачим. Доћох опет да удахнем земљу плодну. засе.Јану вековним патњама мојих горштачких предака, засејану животима што су насилном смрћу сламани, засејану надама што су чекале будућност насмејану, засејану пламеновима пред дубоким царствима мрака, о, ла удахнем силно занос овај необуздани! И ја опет видим Србију у овој свечаности, видим ,/е милу у њеној темељној целокупности, и опет ме неодбрањиво снаћоше њени бодри токоВи, њени присоји. њене мржње, њени пољупци прости. што су потирали многоброј.не дубоке жалости из којих се раћаху највећи наши снови. И ја сам радостан \ош више .иако сам стекао беле руке, иако сам стекао образе бледе и преживео триста мука, ја сам радостан што не налазим трагове бездушне цивилизације на пољима овим: антене. димњаке. грозне машинске хуке, јер овде засејава. копа. жње и. сече тешка сељачка рука и неупоредиво наше сељачко срце истрајно бије. Са колико љубави се сви јају стасови жетелаца и са колико сложности одјекују песме велике мобе! Немогуће /е мирним погледом пратити оваква Двла и зато се све моје биће у несвакидашњи занос баца и мисли ми се, као на вршајима узрели класови. дробе и нижу складно у ћердан сјајни од бисера бела. Њиме бих да украсим девојачка грла у жетвеном реду, на кошуљама младића да уплетем у везове шарене, па да их носе са братском гордошћу бодрих соколова: тако бих само с њима оживео своју младост бледу, угледао своје хоризонте тмурне топло разведрене, озорио попришта бескрајна свих својих болова. \ Сељаци, браћо моја радна, осТављена, ви дижете високо - домов ину нашу и ја знам: још више она ће стајати јер се ослања о плећа ваша, о Тешке и црне руке: она /е тако сигурна кад нам /е кореном у срцу дубоко, и спокојстВо ће је чинити још лепшом чим /о/ се врати сва љубав Срчане деце што крваве пребољекају муке... У крстине тешКе, троме најзад /е пало златно Жито, пр&д смира .ј сунца које ,/е мајчински цео дан бдило над скупном срећом наших праисконских великих села, и кад се на сентимеПталној месечини зањиха коло вито, ја осетих Сав усхићен: испод завичајног топлог крила оћет Ме је, изгубљеног, отаџбинСка љубав срела!

ВЕСЕЛИН ФИЛИПОВИЋ

АцОМ ЦветковИћем. Блаженком од трИ чина, за забаву и за по-

пубЛика „Их. бре, господине". прича )едан бркајлија код СрбОзара, одевен што но кажу у гемиште одело. „вала. одох и ја у позориште"! Није да је Лепо. већ. баш је фино. И ако баш све не разумем Јер говоре отменим јевиком. сит се и насмејем и налупам!" У Наоодном позоришту био је импровизиран код публике ова.ј дијалог: „Да ли ти глумци то СаМи Од себе Онако ('оворе. леба ти, или их неко Томе учи?" „Незнам, мајка ми жива била. али мислим да је све то онако! Знаш глумци су људи кОЈИма СВе пада на памет. па се и то дого-

Каталинић. ПаЈом Богатинчевић, Мићом Васић. Врбанићком и др. Публика Овд& није баш тако раз новрсна. некако је стабилнија. јер. сУ све то стални посетиопи оближњих бункера. па ПозориШте гледа.ју из захвалности. Србозар код „Ниџб" има искљу чиво Национални репертоар. Ту су „Зона Замфирска". „Дукат на

ми смејемо..." Извесним оваквим договорима има прилике данас да присуствУ је многа публика. како она са пе риферије, у. придошлим позориштима. тако и она близу Калемегдана За То ће. вероватио за

Сима Јанићијевић и др. Они да- зорнице. има ипак најразнобрснас пуне кућу, а то је, и за у- нији програм. У ЦеНтрали је праву, а и за богињу Талију, СТална ,а у Фили.јали повремена главно. публика. Према томе се и проЦентрала за хумор даје, у но- грам подешава. __ .... вим приликама. и нов п&ограм, Сваке недеље Централа мења „Оплемењен, културан чо- храброст, добиТи посебна одли- бар у погледу њеног досадаш- пр& грам док Филијала и мења, век је свестан. Да се никаква ковањ.а. У овом, случају оеч |е о н.ег рада. Сада се ппограм мења . ' ' _ ' тра.јна срећа не састоји V то- „ПозориштУ на бУнкеру" На сваки Дан. Ту су „Др". „Лажа и л ; ® ' ме. да он нешто постигне, сцени Је Апа Нветковић Понав- паралажа". ..Душаново јутро" и како то публика тражи. У Филинего у преданости нечему ља човек снецу из комада „Др", др. са главним ноСиоцима улога: јали су пуни позоришни комади.

уку. а V Централи само актовке. за забаву. Тамо се публика коди пут и расплаче. а у ЦентралИ само се сме|'е. Филидала зна и да троне, -а „Позориште на перифери.ји' и Да доведе до делири.јума од одушевљења. И тако, када се око пет часова по Подне, али на.јдоцније око пет и триДесет. подигну пет завеса на пет легалних сцена у БеОграду. публика заборавља на ДНевне бриге, патње и стрепње, заборавља на оно већ снивано „Пажна. пажња..." и тоне у заборав неког жи.вота изван реалности. Тамо горе, на сцени, све је леПо. Заиста, велика је улога позоришта; управама и претставља чима треба одати свако признање, а публици поштовање што је и у трагичним данима знала сачувати ведар дух и разумеваше за нормалан живот. в. м. а.