Српски Неимар : опис грађевинских радова и израда са сликама
53
јања топлим ваздухом у дворској чекаоници Београдске Станице! итд. За то радове овог нашег вредног стручњака са специјалним радовима ове врсте који заслужују особиту пажњу, са задовОољством приказујемо.
ж ~
ГРАЂЕВИНАРИ
У ову врсту посленика, по правилу и реду, треба да долазе само она лица, која су спремна за све врсте грађевинарских послова. Ова лица, по добивеном пројекту и детаљним плановима наших архитекта, предузимају у израду разноврсне грађевине.
У прошлом столећу Штајнлехнери (Јосиф, његов син Јосиф и унук Глиша) и почивши Јован Шток, били су наши најбољи грађевинари познати са својим радом у целој Србији. Име њихово важило је као најбоље јемство за израду већих и импозантнијих радова. Чланови фирме Јосифа Штајнлехнера и данас уживају леп глас не само у престоничком грађанству, већ и у целој Србији, јер су тај лепи глас стекли својим радом и својом озбиљношћу у изради поверених им послова. Штајнлехнери су саградили — почев своје грађевинарске послове од пре 80 година ове зграде: Државну Штампарију (то је била њихова сопствена зграда, али су је доцније продали српској држави), Министарство Финансија, стару Војну Академију, Пашин Конак у горњем граду, (саграђен још за време Турака), Велику Школу (садашњи Университет), Народно Позориште, Министарство Унутрашњих и Спољних Послова, (које је скоро порушено), и Краљев Двор. У унутрашњости Србије, израдили су: цркву и гимназију у Неготину; велику касарну у Нишу и многе друге веће и мање, приватне и
јавне зграде у престоници и у земљи. На жалост, ова домаћа _ фирма (Јосифа Штајнлехнера) престала је са радом још 1883. године. Тада је један њен члан — Глиша — Краљевски Двор довршавао, на коме је, услед тадашњих несређених политичких, економских и других прилика, без своје кривице, фирма готово коначно
' У Земуну, у згради Српске Православне Црквене Општине, где је основна школа, оправио је централно грејање, које је на најнесавеснији начин, пре 2 године, уведено било од једне пештанске фирме, тако, да поред силног грејања пећи, није се могла достићи ни температура по одељењима -- 8' С. Искуство и знање инжињера Радојловића допринело је, да је после (из основа) извршене оправке и преправке, температура достигла до – 30% С и тим је Српска Школа избегла велике тешкоће и трошкове.