Српски пчелар

силне страдају јер их ветар обори у воду и ту се подаве. Треба бирати крај који је за њих подесан са паше где има свагда преко године по неке паше, да пчеле могу збирати себи меда и праха, особито су згодни они крајеви, где има ове паше: воће, врба, репица, багрен, липа, гавез, детелина, босиљак белп и др. До пчелињака много стоји, да пчеле буду вредније и да брже раде, тако вредноћа пчела стоји до положаја кошница т. ј. како су окренуте. Најбоље их је летом окренути према истоку или југо-истоку јер отуд први сунчани зраци упру у лета те буде пчеле на рад; приметило се да кошнице тако окренуте много ранијс полазе иа рад него ли пчеле из кошница, које cv окренуте на другу коју страну. Даље, да се пчеле не задржавају и не дангубе доносећи воду за своју потребу из даљине, треба пона пчелињаку неколико валова са водом у коју треба метнути маховине или иверја од трске и дрва да се не даве. Дакле да ти пчелињак буде добар, ваља да одговара овим захтевима: 1. Да је ирема сунцу. 2. Да је заклоњен од ветрова особито горњака. 3. Да је засађен дрветима најбоље воКем и то због хватања ројева ваља да су ниска. 4. Да је свагда чисш. 5. Да није у близини какве eefie реке или баре иреко којих ирелешају на иашу. 6. Да је у близини добре иаше. 7. Да су кошнице у њему иодигнуте од земље за једну сшоиу. 8. Да су кошнице окренуте л&том исшоку или југоисшоку. 9. Да има на њему иоређаних валова са водом. То су главне црте ваљаног пчелињака, но нетреба се слепо свезати баш за све захтеве ове, ако је већина главиих захтева испуњена, јер и то треба знати, да ће једна већа корист закрпити другу мању штету. Иван ЈИаширевиИ.

Иван Maширевић.

13