Српски пчелар
брда и долина. На том пчелињаку морало је битп хиљадама и хиљадама кошница. Каква је ту морала бити умилна зука и непрестани рад од неуморних пчелица. Ту је био онда рај на земљи. Десеторица највјештијих пчелара управљала су тијем неизмјерним пчелињаком. То се све зна и ми знамо и њихова имена.* Алп уз ту десеторицу морала је бити још велика множина помагача. Такога пчелињака нема нп данас нигдје. Стеван деспот српски са својом мајком Милицом поклонио је манастиру Хиландару више села са уљаницима, а властеличић цара Душана Никола Утоличић са својом матером прилагали су арханђеловој цркви у Призрену сiiт.ш т оу н л нлвеуерн ic лрхлггелл вслко годнште, пств дссств лнтркк воскл. Зашто су српски владаоцп дизали пчелињаке и поклањали црквама п манастирима, зашто су пчеларп њеко веће право ужпвали у српској држави него обични себри? Зато што је црква требала воска, од којега се праве свијеће, које служе за увеличање славе божје. Српски владаоци поклањали су грдне пчелињаке црквама и маиастирима п пчела,. та света животињица била је дакле од увијек код нас под заштитом цркве. Па и у новпје вријеме митрополит Стеван Стратимировић схвативши велику вриједност пчеле како са црквенога гледишта, тако и са економскога п моралнога гледишта подупирао пчелар•ство и био је први заштитник пчели новога времена. Па не само да је подупирао пчеларство хвалећп оне свештенике, којп су имали лијепе пчелињаке него је он први ударио ii темељ књижевности пчеларској. Аврам Максимовић не би никад онакога „Пчелара“ могао саставити год. 1811, да му није Стратимировић дао различних пчеларских књига из своје библијотеке и да му није савјетовао да из свијех тијех страних пчеларских књига што је најбоље извади и у једну цјелину састави. Да је дакле прва пчеларска књпга год. 1811. угледала свијета и да је у то врпјеме наше свештенство пчеларство његовало заслуга је велика митрополита Стратимировпћа. Он је дакле првп заштитнпк *) вид. „Српскл Пчелар“ мој стр. 11.
2