Српски пчелар

шуми нико не утриава иа добро ирезими. Даље важно је питање колико и какве хране треба оставити свакој кошници. Овде се претпоставља да сваки пчелар познаје каквоћу меда из свога краја и што се тога тпче који се пре а који после ушећери рецимо н. пр. мед од месеца јунија или другим речпма мед липовац спорије се шећери него рецпмо други који. Кад то сваки пчелар зна, онда треба увек да остави својим кошницама доброга течног меда, којп се неће брзо ушећерити. А зашто ? зато што се пчеле само са таким медом могу исхранитп преко зиме иначе ако се мед ушећери оне како немају воде морају све на меду помрети. Колпчину меда треба да одређује пчелар према кошницама, али свакој доброј кошници ваља оставити осам оквира пуних меда. Еле сваки ичелар треба да осшавља за зиму ичелама доброг меда и који се не ушебери брзо, а за сваку добру кошницу бар ио осам оквира Оспм тога ваља изабрати по који оквпр у коме има и рђе, јер и то им је врло потребно за рано пролеће, да могу хранити своје уљеве. Добро је да сваки пчелар још зими метне на лета пзрецкане дашчице кроз које пчеле могу пролазпти, по да већи непријатељ као што је мпш не може у кошницу ући. Често ваља преко зиме свако лето мало прочачкати, да се не би загушило може бити од мртвих пчела него да је отворено због свежег ваздуха. Најпосле пчелињак зимп треба да је на миру, не сме се лупати по њему, не сме му живина досађивати нп мачке, јер свака лупа узнемпрује пчеле, те оне впше троше хране и ако не могу дочекати пролећа, да се напољу ишчисте оне се разболе од срдобоље п у кошници огаде све cafee. То су дакле главна правила, којих се ваља држати при спремању кошница за зиму.

Ив. Маширевић

6