Српски пчелар

су јој крила беличасто спва. Мужјакје мањи од женке, ина предњим крилима са стражње стране има дугуљасте, округле, црвенкасте пеге. Лептирице дању у близини кошница. пребивају, а најрадије се испод каптара (покривача на плетари налазе. Ту их често можемо наћи, и наравно која нам не умакне, утаманити је. Женка у кошници по иукотинама носи јаја, и то где мрве од саћа допиру, (А ако се дочепа еаћа, и тамо ће јаја нанети.) Црвићи се у почетку хране тамо, где се излегу, но на брзо се размиле ио саћу, паучииом се тако уплету, да им пчеле не могу досадити. Метиљ не напада оно саће. које је пчелама покривено (дакле на јаке кошнице, где је пуно народа), а врло се ретко појављује у чисто белом, и у саћу медом напуњеним. Ако се бринемо, да нам кошнице јаке буду, а ако мрве од саћа чистимо тешко да ћемо имати неприлике од метиља. Ако нам је коју ксшницу метиљ напао, пајош акојеиста кошница ђерзонка, лако ћемо је одбранити. Извадићемо заражене рамове, саће од паучине очистити и црве чиме повадити, те их одмах поубијатп. Саће добро треба прегледати, да ли има у њему лсптиричиних јаја, која су у гомилицама и обично паучином обмотана. Најбоље је оквир над димом држати и по њиме куцкати, тада црви брзо из саћа испадају. Ако бисмо хтели исто саће и надаље употребљавати, сумпором га треба надимити, и кроз 10—14 дана га употребити. (ако смо потпуно уверени, да је метиљ утамањенЈ. Но ако нам је плетара заражена, и ако је метиљ у њој мах отео, тој кошници нема помоћи. Али у почетку, брза помоћ ће и плетару спасти. Плетару треба бар трипут дневно на дим мећати, и по појасу и около њега (најбоље је кључем од каквих врата) куцкати. У почетку ће већи црви испадати, но доцније и мањп. Ово треба све дотле понављатп, док год метиљ испада. Кад нрестанс испадати, онда је доста сваког дана једаред димити и куцати, доцније пак другог, трећег дана. а још доцније, једаред у недељи (сигурности ради). Из метиљавих кошнпца ројеви обично бегају. Ако је рој млад зацело ће побећи, но ако је старији, те се већ ројио, и меда има, врло ће ретко кошницу оставити. У овакој кошници су пчеле врло жалосне, на пашу не излећу, већ готов мед троше, док на послетку сасвим не пропадну. Метиљаве кошнице не само да су свом газди од штете. него и околним пчеларима сметње чине. Т. ј. рој, који од метиља бега, често у туђ кованлук навали; какве се непријатности тада изроде, сваком је пчелару познато. Зато трудимо се, да јаке кошнице запатпмо! Чисто их држимо, јер у противном случају човск је највећи непријатељ пчелама Н—о M—fi.