Српски пчелар

пзлазплп као Пчела, илустрованп орган за српске пчеларе уређпвао Драгутин Поснпковпћ. Веоград 1883, 1884, 1885. Привреда економски лпст, уређивали Игњат Бурјан п Јован Живановић Нови Сад, Карловци 1880—1882. пт. д. Бољпм п рацпоналнпм пчеларпма препоручујемо, да у друштвпма па забавама, селима п прелима, читаонпчкпм вечерпма и т. д. држе предавања пз пчеларства, и да измењују мпсли о органпзовању једног српског пчеларског друштва. Иван МаширевиЛ.

Иван Маширевић.

Дијаманатско правило у пчеларству.

оји је пчелар дотјерао да има на својем ичелињаку одрећен број кошница, који дакле не ће више да умножава своје кошнице, тај ће мудро радитп, ако одређен број својпх кошница обезматичи кад наступи главна паша у његову крају. До главне паше он се паштио да му све кошнице буду народом јаке. Слабице је ојачавао додајући пм оквире с поклопљеним леглом из јаких кошница и кад је пукла главна паша, те се по лету пчелињу показало да се журно медљани сок уноси у ћелице, гледаће сад да све кошнице, које је ојачао и удесио за сабирање меда, обезматичп. У свијем обезматиченим кошницама биће сваким даном све мање и мање рада у кошницп за пчеле т. ј. све fee мање и мање пмати пчеле да прихрањују уљеве у кошници. Од онога дана, кад је пчелар обезматичио кошнице своје послије осам дана не ће бити у обезматиченим кошницама више уљева да их пчеле прихрањују. Пчеле дакле не ће више трошити меда за прихрањивање уљева нити ће се забављати у кошници и трошити вријеме за ирихрањивање уљева. Цијело дакле друштво моћи ће сад уложити сав свој неуморан труд и без престанка рад на сабирање меда. Ко зна да пчеле потроше центе меда на прихрањивање уљева, тај ће лако схватити, како је од неизмјерне користи овај начин пчеларења. Сав дакле мед, што га сад пчеле саберу, остаје пчелару, јер пчеле немају уљева, да би га могле употребити за прихрањивање њихово. Пчеле су вриједне и неуморне у раду, кад је међу њима матица. Кад нема матице у кошници, онда и пчелин рад малакше. Мјесто неуморнога рада наступи непре-

38