Српски пчелар

Пчеларење у Црној Гори.

>ади лепшег изгледа крстих овај допис овако, а у пстпни ја вам не знам причати, како се пчелари по свој мојој милој ломној Гори Црној. Као год што су народни обичаји кадшто знатно различитп у најближа два дела, тако исто бива и с начином овог илп онога рада. Па ја ћу само написати, како се код моје куће ичелари, а то је било у Дражевини у Љешанској нахији. А шппем на хитање, стога ће то бити на прескок и кратко. Пчелињак зовемо улмник а кошнпцу улиште. Уљаници су нам у присоју. Улишта су или од једнога комада округла, или од четири даске четвртаста. Дна су од малих дасака и не закивају се него залепљују говеђом балегом. Поврх тих дашчица меће се кров од потежих плоча, а на плочи камен два. Кроз сред улишта провучена су два прута у накрст, да се чвршће држи саће. Свако је улиште осредње брсме, но обично у сваком уљанику има и по једно врло велико, у које стресаЈу више ројева. Плетених улишта нема. Где који пчелари знају већ и за ђерзонке и имају по једну по две. То је заслуга честитога ми проФесора већ покојног Илије Ђеаре Насред уљаника стоји бела конска лубања натакнута на повисок колац. Како је тамо мало воде, пчеларп копају у камену т. з. каменицу и у њу сипају воде пчелама. Али од те воде више ~попије“ сунце него лп нчеле. Шта је све иаша нашпх пчела ја не знам; само знам, да је с пролећа обилнија, јер онда цвета иелин а то је жалФија који је где где једина вегетација на неколико пушкомета. Ројеве хватају травом једном, коју држе и негују но уљаницима и која тамо бујно расте. То је лубица, коју у Срему по мирису јој добро зову лимунада. Њом они добро истрљају улиште, па у тако изгњечену л.убицу духају или да простите нухају пут роја. За неколико тренутака рој је ухваћен. Онај који хвата, особито ако је то жена, гласно и овако нежно виче: „Мати! Мати '. . . Ј’ кубу, мајко! Ј 7 кубу, мајко! . . Ј 7 кубу, блага! У кубу. драга! У кубу, златна! . . Мати! Мати!“... п уз то звиждуће нешто налик на оно када човек поји коња. У јесен, када се вади мед, ваде га тако, што иодрезују саће п то највише до крста од она два прута. А иначе за малу потребу ваде озго с главе. На прост и обичан начин цеде мед из саћа као и восак пз воштпне. Тек овде онде има по која напреднпја справа за то. Ето то је све, што вам умем рећп, како се у нас нчелари. Могу вам и то рећи, да нрослављени јунак српски Марко Миљанов пма на Медуну врло лен уљаник и сам у њему ради