Српски пчелар

крајем октобра натоварили би своје кошнице у облику пирамиде на лађице и пл овили би Нилом уз воду до краја горњега Мисира, гдје би ее зауставили уз обилу и пустили своје пчеле на пашу. Како су кошнице натоваренс на лађици, показује слика

читаоцу. Ту he им се кошнице изројити и пчеле he сабирати мед у округу од два, три километра. Послије њекоlа времена кад цвијет и паша почне ударати натраг, пустиће пчелари своје лађице низ воду натраг њеколико миља, па би се опет зауставили на њеко вријеме и ту, да би и ту пашу употребили, док не би опазили да и ту већ паша удара натраг. И тако би се шуштали низ воду и застајали на пој единим мјестима док не би напош.ъетку стигли до Каира. Ту би у Каиру продали свој мед трговцима медарима. Почетном Фебруара стизали би пчелари мисирски са својим лађицама у Каир. Дакле од свршстка октобра до почетна Фебруара ишли би Мисирски пчелари дуж цијелога Мисира за пашом и тијем начином употребили би је потпуно. Тако су стари Мисирци пчеларили још у пређашњем вијеку, а данас је тамо пчеларење сасвијем пропало и затрвено. Пчеларење у Мисиру морало је у стара времена врло бујно цвјетати и особито пренашање кошница за пашом морало је бити тамо гьекад у пајвећем јеку. Да је у Мисиру и у најстарија времена бујно цвјетало прснашагье кошница за пашом суди се отуда, што има и у Солоновим законима чланака, који говоре о нренашању кошница за пашом. А зна се да је Солон прије него што је Атињанима написао законе путовао по Мисиру да би се упознао са уредбама мисирскмм. И у Грчкој је цвјетало пчеларење у најстарија времена.

Лађа за пренашање кошница код старых Мисираца

79