Српски пчелар

щетку ево мало рачуна. У свој пчелпњак уложио сам 400 форината, а добио сам до сада 1000 фор. До сада сам и тај новац трошио. Од ове године лак тај новац засебно стоји и неТу га дпратп ако Бог да. После 10 година ако будем био жив, јавиБу вам у „Српском Пчелару“ колика је постала та свота Уљма v очи св. Саве 1897. Љубомир ЈовановиК

Љубомир ЈовановиК у правит ељ учитељ.

Глас из Посавине о удружењу Срба пчелара.

И Номе није познат онај дивни чланак српског нам Ъерзона проФ. Живановића „Пчеларење у Срба“ у његовој књизи „Српски Пчелар“, где нам изнаша на каквој је ви--1 сини стајало пчеларство у Срба у оно старо доба за владе краља Милутина и цара Душана ? . . . Леи нам пример оставите наши стари, али ми не пођосмо њиховим стопами. А за што? Та није ни сад доцкан! Треба само својски са љубављу као што су и наши стари да пригрлимо малену пчелицу, тај дивни божји створ, па да се научимо од ње неуморноме, истрајноме раду, јер је плод свога труда најслађи; научимо се раду и чистоћи, јер нас ово одржава у веселу, крепну здрављу ; научимо се пожртвовању, љубави и слози, ј ер нас ово усрећава. Из тога видимо: ко пчелу гаји, добро ради и за ььега зло пикада прионути не Ее. А и како би, над ј.е пчелар код својих пчела непрестано у школи! Оне му постелено облагорођавају срце и душу, а тим га све више усавршују, уздижу до правога човека. . . Па ко онда, да не зажали, над види, како нам је пчела корисна, а како се мало негује у пароду нашем!!!... Узроке са којих је пчеларство у Срба опало, изнео нам је поштовани поменути писац у истоме чланку, које и ако не можемо уклонити, а оно треба да се трудимо, да их бар донекле сузбијемо те на тај начин што више нчеларешу нута прокрчимо. . . А најбржи и најлакшп пут, којим ће се пчеларење моћи подићи на дострјну висину Јесте удружење самих ичелара. А ево за што ? Удружењем би пчелари долазпли у што чешћи додир, где би се па скуиштинама саветовали, поучивали о напретку рацијонална ичеларења. Удружење би приређивало и пчеларске изложбе, те би давало похвале и награде заслужним пчеларима. Друштво би со стирало, да поједипи чланови до што бољих а јеФтинијих пчеларских справа дођу, па би их п само поклањало или уз отплату давало сиромашним