Српски пчелар

се зове „Српски Пчелар“. Исто би тако било смпјешно и чјдно кад бпсмо ми казали : За то, што се Хрватски пчеларски лист зове „Hrvatska pcela 14 то га мп не можемо препоручити српским ичеларпма. Али ви г. уредниче! треба да знате да пчела и пчеларство носи мпр љубав и слогу међу народе. Прави су пчеларп узвпшени над задјевицама народноснпм. Правп пчеларп воле свој народ, али поштују и друге народе. Ја волим Пољака Ђерзона, највећега пчелара свију времена, ја волим Нијемца Берлепша, ја волпм Енглеза Кована, ја волим Американца Енглеза Лангстрота, ја волим Руса Dr. Александра Мпхајловића Бутлерова, ја волим Талијана Сарторија, па ја волпм и Хрвата Мушкардина, јер преко њпхових дјела упознао сам се ја са неуморном пчелпцом, која нам својим радом п животом непрестано даје примјер, да је наш спас у раду и слози. Ја не бих смпо а да не препоручим Србпма Берлепша за то, што је он ппсао сво.јега „Пчелара“ само за Нпјемце; ја не бпх смио а да не препоручим Србпма Американца Енглеза Лангстрота за то. што је он писао свога „Пчелара само за Америнканске Енглезе и. т. д. Русп се не срде на њих што су они ппсалп сваки за свој народ него су пједнога п другога превели на свој руски језпк. Ја се дакле не могу доста начудптп уреднпку „Хрватске пчеле“, који је као пчелар изашао у својем лпсту с онакпм назорпма заборавпвши још к тому да сам ја четрнаест, петнаест година можда највпше писао п радпо на његовој „Хрватској Пчелп.“ Намаје уреднпк „Хрватске Пчеле“ учинпо тијем иеправду п изазвао нас је да ћемо каеатијош њешто што иначе не бисмо казалп. Прије годину дана послао сам ја уреднику „Хрватске пчеле“ анонсу о својој кошницп „ Американци“, али оп је не хтједе штампатп у својем листу, премда у псто врпјеме у својим новпнама сам главом препоручује пчеларске стварп Прокопа и Шулца пз Фрпдланда п Антона Вагнера пз Хецендорфа код Беча. Г. уреднпк „Хрватске Пчеле“ пма пред собом п цјеновнпк са мојега пчелињака, па га не ће да препоручп својим читаоцима. То ваљда чипп пз захвалностп што сам ја највише писао кроз толико година у његову листу „Хрватској Пчели“. Ја не ћу даље тумачпти, зашто тако чини уредник „Хрватске пчеле“, али морам казатп да је прп свем том Американка највећма раширена по Хрватској од свијех других ђерзонака. То ја могу потврдпти ппсмпма, а то ће потврдити пг. Марко Воркапић путник учлтељ из нчеларства у Хрватској у својем извјештају па впсоку владу. Ми све то не бпсмо спомињалп да нас није пзазвао г. уредник „Хрватске Пчеле“ оном неупутном реченицом у својем прпказу о нашој књпжпци: На осовини роди мед. Гл. уредник. Изашао је п 11. свезак српске пчеларске библпјотеке, коју је покренуло уредништво овога листа у корист ширења рацпјоналнога пчеларства. Књижица носи натпис: Восак и вештачко саЂе (са сликама) наиисао Иван МаШИревиЂ. Издање и штамиа Сриске манастирске штамиарије Ср. Карловци 1897. Цена 15 новч. стр. 24.