Српски пчелар

пан по биљешкама врпједнога учптеља Жпвојина А. Поповића. ~Трговпнскп Гласник“ јавља ово : Пчел,арско-воНарска задруга за округ моравски примпће ове годпне до 6 младића, да их на своме добру као своје иитомпе о своме трошку обучава у рацијоналном пчеларству, впноградарству, повртарству пт. д. како у теорпји тако и у пракси. Предавања ће трајати од 15. марта до 1. новембра. Последњп је рок за 10. март. Уз пријаву треба приложпти крштеницу, школско уверење, уверење о владању и дозволу родитеља или стараоца. По свршеном курсу добпће сви уверење о пока.заном успеху, а којп се буду одликовали и награде. Адреса: Пчеларсковоћарској задрузи. Параћин.

Паби рци

Извлачење среЋава пчеларско-воЋарсне задруге. 22. и 23. фебруара по ст. пзвлачиле се срећке пчеларско-воћарске задруге у Београду у стану управе држ класне лутрије, те на оне срећке које је уреднпштво овога листа распродало, пали су ови згодпцп: Једну Ћерзонову кошнигиц са оквирима без ичела добпли cv бројеви : 1732 п 1924. Књигу од ВавриловиНа добпо је бр. 3247. Књигу „ВоНарска башта и од Петра СтојадиновиИа добили су ови бројевп: 1707, 1739. 1747, 1780. 1921, 1925, 1935, 1940, 1943, 1957, 3228, 3231, 3232, 3235, 3238, 3241, 3250, 1529, 1530, 1532. Пчеларску каиу добио је бр. 1941. Један оквир иун меда добио је бр. 1922. Va кгр. меда добио је бр. 1794. Ći кгр. меда добплп су бр. 1915. 1923, 1937, 1948, 1951, 1954, 3229, 3230, 3236, 3248, 3249, 1533. Свп осталп бројеви добилп су „Пчеларство* од П. Maiuupeeufta. Ко желп свој згодитак подпћи нека пошље своју срећку Пчеларско Воћарској Задрузи и од ње ће добити. Како пчеле граде саће Iврло је тешно посматрањем сазнати. Раушенфелз тврди да пчеле поступају овако : Једна се пчела ухвати предњим ногама за греду горе у кошнпцп или рецпмо горе за оквпр, и стражње ноге пружи доле. Друга се ухватп само за једну стражњу ногу те прве пчеле, а нпкад за обје стражње ноге, него једном ногом стражњом миче та прва пчела горе доле као да хоће њешто да захвати њоме. Трећа се опет пчела ухвати за једну стражњу ногу те друге пчеле, која опет другом својом стражњом ногом миче горе доле и т. д. II нпкад се нп једна пчела не ухвати за обје стражње ноге другој пчелп пего увпјек само за једну. Увијек је дакле једна стражња нога слободна, која се непрестано мпче горе доље. Раушенфелз мисли да то мицање ногу заједио са дисањем служи за стварање веће топлоте п да би се тпјем пз млпјеча (cliylus), којп је доспио у стражње тијело, што брже пзлучила масна материја од које постаје восак.

115