Српски пчелар

вилима пчеларским. Ја сам дакле у првим годинама својега пчеларења убијао матпце, јер је у мојем крају у средњу руку паша, и без убијања не бих добио нпшта меда. Доцнпје сам зампјенио убијање Ханемановом решетком, јер је ово практпчније п не губи се сплно врпјемеИ ја сам испочетка држао нрема својој паши да никад не може ичелар доћп до меда без Ханеманове решетке. Али сам се годпне 1889. и 1890. п кад сам почео своје кошппце пренашати на бпјели босиљак, увјерио да кад је паша особпто бујна да у кошнице не треба и не смије се метати Ханеманова решетка, јер онда пчеле нрехптре матпцу, и матица за вријеме тако бујне паше нема гдје да носи јаја п друштва могу слаба да уђу у зиму ако не буде пчелар употребио оно што му стоји у власти као рационалном пчелару. Ја сам дакле држао испочетка да треба увпјек Ханеманова решетка за вријеме главне паше, па сам тако и ппсао. Алп доцније сам се увјерио, да кад је врло бујна паша, не треба Ханеманова решетка да је у кошнпци, јер је онда шта више од штете. Ја што год сам писао, писао сам из својега искуства и дошао сам напошљетку до овога: 1.) Кад је врло бујна паша, онда не треба у кошници Ханеманове решетке. 2.) Кад је паша у средњу руку, онда илп се морају матице убијати илп се мора Ханеманова решетка додати свакој кошнпцп, иначе се нчелар не ће набрати меда. 3) Ако је пак паша сасвијем слаба, онда такође не треба Ханеманове решетке метати у кошнпцу, јер у таком случају кад нема баш ништа паше, онда пчеле нпти сабирају шта нитп матица носи јаја, јер пчеле немају чим уљева хранити. До тога сам ја резултата дошао и будући да ја нијесам до тога уједанпут дошао, зато сам ја више пута о томе писао и своје искуство изнашао, и у својим чланцпма, у којпма сам ја писао о гој ствари, пзнио сам ја од прилике то, што сам овдје сад укратко написао. Из свега тога што сам досад казао впди се да г. Јов. П. Јовановић хотпмпце пзврће моје ријечп, а то се најмање може приличити једном „дћтовоспитатељу“. Алп г. Јов. 11. Јовановпћ не само да се одао на гадан посао да изврће туђе ријечи п лажју да друге људе зашљепљује него се усудпо да ппше о ономе што не зна јер се види из сваке његове линије шта је написао да нема никаквога искуства, а овамо се тако размеће да човјек, којп није посвећен томе послу, може мислпти да је г. Јов. 11. Јовановић врло високо одскочио у пчеЈарству. Али то је стара ствар да die volle Ahre senkt bekanntlich ihr Haupt, die leere hebt es stolz in die Hohe. Госп. Јов. П. Јовановић вели: „Размножавање у кошницп расте или пада увек према колнчини хране пчелине у природи и у кошчитаоце кад је читав чланак у једном броју него кад је испрекидан у више бројева. А друго ја сам се држао ствари а не личности, премда би требало да сам се више држао према противнику овакога калибера, као што ,је Јов П. Јовановић, ријечи Берлепшевих : Man muss solchen Lenten, као штоје Јов. П. Јовановић, links und rechts unbarmherzig Keulenschlage austheilen. Dann bekommen sie Respect und sehen Alles so klar ein, als sei der heilige Geist iiber sie ausgegossen worden.

152