Српски пчелар

показале се разне кошнице добре п рђаве стране њихове, показале се разне справе и начин како се с којом ради. Другог дана посетише курсисте пчелпњак И. Машпревпћа. Ту су разгледали опет све приборе и кошнице, и но томе присутни ста- у вљаху и оиет разна питања, на која су им г. Латинкић и Маширевић 'i одговарали, а онп пажљиво слушали и бележилп. На завршетку курса курзисте благодарно увераваху особито г. Живановића да се са успехом враћају, да су много научпли што пре нису знали и да су много видели што пре видели нису, изразилп су жељу п молбу да се до године ако Бог да и опет одржп пчеларски курс. Задовољство посетилаца беше задовољство г. проф. Живановића а не мање п предавача Латпнкића м Машпревпћа. Слушаоци на овом првом пчеларском курсу у Карловцпма били су: Арсеније ПоштиИ јеромонах п професор монашке школе пз Хопова, Антонијс Аиостоловиб парох из Кленка, Никанор НалошевгЉ патријарашкп капелан и економ из Карловаца, јерођакон Данило Пантелиб конзпстор. бележник пз Карловаца, ђакон Ђорјје Павковиб из Сомбора, Мато Вохалски учитељ пз Хртковаца, Мирко Фабри учптељ пз Хртковаца, Пајо МандиИ учитељ из Нове Градпшке, Caea СладаковиН бележник из Јаска, Стеван Вујадиновиб, учитељ из Кленка, Душан Гроздиб трговац из Руме. Душан Мандиб, учлтељ из Бингуле, Иса Сивчсв земљоделац из Шуљма, Исак Мартиб земљоделац пз Манђелоса, Јсван Гајиб учитељ из Чортановаца, Ђорђе Јаношевиб учитељ пз Војке, Живојин Грујиб, трговац из Башахида Паул Сатлер економ пз Панчева, Мариб угоститељ пз Панчева, Н. Миросавлевиб, учитељ пз Добринаца. Осим ових бпло је ученпка богословије, гимназије п један манастирски приправник. - Да се саће не ометиљи препоручују њени пчелари мјесто сумпорисања да се између саћа у сандуку помеће пелен. Пелен треба за овај посао брати кад је у цвијету и осушити га. Теј од жалфије са медом добро заслађен врло добро чини онијем, ко.ји су назеблп и тијем навукли кашаљ. У Француској има фабрика, у нојој се прави чоколада од меда. До 1409 к. се недјељно направи п наруџбина је толика да се не могу свр да подмире. Од мрави препоручују нарболинеум. Ано су кошнице у павпљону треба њпме намазати патос. Др. Јос. Лангер из Прага доказује да отров пчелињи није мравиња киселина него да припада алкалојпдима и нема у њему бпљнпх жпвотпњпца, које пзазпвају разне болести. У Мерану у Тиролској пчеларство опада од неколико година. Пчеларп продају своје кошнице п не ће више да пчеларе. Узрок нероднпм годинама држе да је прскање винограда плавим каменом и сумпорнпм прашком од пероноспоре и еринозе. Тамо се чокоће пушта на чардаклије у алеје, а између њпх спје се жито и друге културне биљке, на које при прскању ластара пада такође растопљени плави камен п сумпорпп прашак. Биљкама то не шкоди, али нчелама п дру-

179