Српски пчелар

народ димом истерати па матицу наћи те или је употребитп или убити а пчеле другим кошницама додати. Ако има пуних оквира с медом може из плетаре претератп све нчеле с матицом у ћерзонку. Залпшно саће чувај да се не ометиљи. Одг. уредник.

Како постају назовиматице.

И||осп. Мих. Ступаровић, учитељ написао је њешто о назовиматици у 23. 24. броју „Тежака". Он вели како Лајкарто и ја мислпмо о постанку назовиматица и наводи то мишљење, које гласи овако: Назовиматице постају из ћелица, које су у блпзинп матичњака, те су пчеле црв пчелињи у тијем ћелицама из забуне прихрањивале више млијечем него што би требало, те су им се јајњаци стога већма развили, те могу онда да носе јаја партеногенеска. Даље наводи како Павле М. Анђелић у 5. броју „Тежака“ изнаша њеку другу врсту забуне прп храњењу црва пчелпњега, којом постају назовпматице. Гд. Павле М. Анђелић каже: „Пчеле су приуготовиле више те лепше хране, него што за њпно тело треба, а матица сита, међу тим п други су црви добили одређену порцију, али је пак и немају у овој сорти јела, шта Ге да раде ичеле са том храном прпуготовљеном у стомаку? Готова забуна, да га истоваре у ћелијце не иде, јер зна се да то не чини и онда је вероватно, да га у тој забуни дају најближим радиличкпм црвима око матпчњака.“ Г. Мих. Стунаровић противи се томе мишљењу и има потпуно право. Пчеле примају одређену количину хране за одржање живота својега, али да могу хранити и легло своје морају више јести него што им треба за одржање живота. Та сувишна храна зове се храна за иродукцију. Том сувишном храном прихрањују оне своје легло или се та храна претвара у восак на одређени начин. Пчеле не могу никад доћи у то стање да не знају шта ће радити са том сувишном храном, као што то мисли г. Анђелић, те да морају и црве пчелиње хранитп оном храном, чојом се хране матичињи црви. То би била велика забуна и неред у животу пчелињем, јер кад год бп се пчеле прејеле и створиле више млијеча него што им

185