Српски пчелар
са песком па тпме посути мпшје рупе. Због алеандрова мириса којп пм не годп а можда п због отрова који се у тој биљцп налази, мишовп се брзо рашчпсте. Некп препоручују као добро средство крпе натопљене у терпетпну. Л Влада румунска дала је једном пчелару у Букурешту колосално земљиште да ужпва за 20 годпна алп да је дужан на њему рацијонално пчеларити. Леп и чист восак. Ако хоЋемо да добијемо што чистији восак то га морамо пустпти да се што спорије охлади п стврдне иа дрождину од доле скпнути. Ако хоћемо да нам и лен по боји буде онда га треба поново растоппти па га онда нагло заронпти у хладну воду да се што брже стврдне. Д. Многи држе да је птица сеница непријатељ пчела и да она зими својим цвркутањем мамп пчеле пз кошнпце. Ово не стоји. Сенпца као што је позиато спада врло корисне нтице, летп тешко је впдети око кованлука а зпми купи по кованлуку само мртве пчеле. Зато греше они пчелари који тамане ове корпсне тпчпце Д Човек непријатељ пчела. На светској изложби у Антверпену била је изложена једна лепазбпрка непрпјатеља пчелињпх. Мећу осталпм приказан је п човек као непрпјатељ пчела својпм незнањем и немаром и то овако: Уз једну просту кошиицу која је сва паучином омотана и пужевпма украшена (као знак пчелареве нехатости) седи човек, који маховипом запушава лето п снрема се да иотпалп сумпор под кошнпцу. Уз ову прилпку беху исппсане речи : Највећи је непријатељ пчела човек којп пх гушп без милосрђа. Тај је слпчан оном који сече грану др домаши јабуку. Јавили смо у 12. броју „Српскога Пчелара“ да је у Јагодинп држан збор Српских пчелара. Томе саддодајемо да је министар народне прпвреде имајућп од пчеларства велику корист пред очпма послао на тај збор својега изасланика предсједника ичеларско-воћарске задруге у Биограду г. Милована Р. Маринковпћа. Ми впдимо како се од њекога времеиа озбиљно ради у Србији на иодизању свијех грана еконимских а особито пчеларства. чему се ми особпто радујемо n желпмо сваки напредак.
16
Власници Јован Живановић и Иван Маширевић. Претилата, огласи, рекламагуије, рукоииси, и све што се тиче уредништва шале се уредништву „Српског Пчелара“ у Ср. Нарловце. Претилату за Србију ирима Пчеларско-воћарска задруга у Београду. За огласе и објаве плаћа се 6 новч. од једног реда сптних слова а за жиг сваки пут по 30 нов. Неплаћена ппсма се не примају. Рукописи се не враћају. Штампа Српоке Манастирске Штампарије.