Српски пчелар

него су се п локалнп одношаји п погодбе пропзводње и потрошње препначили. Шуме се све впше крчиле, крчевине у оранице претварале, свако парче земље засејавало се. Новим трговачким путевима доважао се из далекпх прекоморских земаља у Европу шећер, разна уља и смоле у великој мери, те мед и восак као слабији утакмпчарп изгубише важност своју, коју су досле једино онп пмали. Због тога полагано се занемаривало и гајање пчела. Пчеларство је спало са своје пређашње угледне висине и понпжено до споредног занимања п посла. Тако је трајало све до најновијег доба до половице овог столећа. Било је истина и ранијих огледа, да се пчеларству стара слава поврати, алп прплике нпсу биле погодне те се није могло доТи до жељеног успеха. Ове неиовољнеприлике набраја Беслер. 2 „Коренитп преображаји на искрај средњега века, вели он, дотакоше се и пчеларства и штетно утецаше на«ову културну грану. С реформацијом је укинуто паљене свећа у цркви, због чега је пчеларство сузбијено у уске границе у протестанским покрајинама. У исто доба затворенп су многи манастири и тпм сељацп разрешени, да дају део од меда, воска и ројева духовним обитељима и племићима. Па н сељачкп ратови нанеше штете пчеларству, при том придође укинуће до неких седам стотина манастира за владе Јосифа другог, сем тога за време револуције Француске и за Наполеонова господства у Јевропи потискивала се црква. и с њом пчеларство, а највише је страдало оно од тридесетогодишњег рата, који је Немачку стао три четвртине народа њезина п четири петине стоке. Смртоносан удар, који је пчеларству задао ова.ј рат, удвојио се откриЕем нових путева у Америку и у источну Индију, откуда се донашала нова средства за осветљење и градива, пз којих се вадио шећер и које су производима пчелиним златна конкуренција била. Крчење шума, нов начпн обрађивања земље, умножавање претиле марве за закољ, све већа употреба рибље масти, поглавпто нерацпјоналан рад око пчела побише пчеларству народно лривредни значај. Кад још додамо, да су пчелари у место доташњег подрезивања јаких кошница сумпором убијали ројеве, што је такођер штетно утецало на развијање пчеларства, те кад све тадашње одношаје? 2 ) Види „Illustrisches Lehrbuch der Bienenzucht“ von J. S. Bessler.