Српски пчелар

највише хљеба. Ја сам на више мјеста и више пути бројевима показао да је пчеларство најкориснија грана економска. Нека пчелари отворе моју књигу „Српски пчелар“ и наћи ће на стр 20 какву грдну корист можемо имати од пчеларства, кад га рацијонално водимо и кад се држимо онога „на осовиии роди мед“. Није дакле потребно да примјере овдје опет навађамо и понављамо оно што смо више пути казали и написали. Пчеларство нам дакле даје као и друге хране економске хљеба и то више него ма која друга граиа економска. Али пе живи човјек о самом хљебу, љему треба и хране духовне, која га приближаво и води Богу. Чов.јече! кад уђеш у пчелињак, па видпш онај неуморни труд и рад твојих пчелица, кад видиш ону слогу, која се само може замислити у пчелињу друштву, кад видиш ону умјереност, чиститу и ред, пожртвовање за своју домовину, што се све само може замислити у пчелињу друштву, зар ти не падају иа ум ријечи пјеспикове: Ни ми нијесмо од св’јета овога, У рају је ичелиња кол’јевка. Бог нас зове својијем птицама; Не шаље нас за наше медање, Већ нас noca’o људма на гледање. Човјече! кад погледаш у кошипцу па посмотриш саће, то архптектонско ремек-дјело и кад погледиш у њему гдје се свјетлуца мед, тај пебески иектар, што све то пе могу још ии данас кемичари да анализују и да нам кажу из чега сс све састоји једно и друго, зар при посматрању такога чега пе пада ти па ум да себе запиташ, ко је пчеле тако умудрио, ко их је научио да така дјела чине, да им се и човјек мора дивити? Зар ти при посматрању тога ие показује неуморна пчелица исконски извор, из којега извире, истјече мудрост и вјештина њезипа? Па у пчели ие видиш човјече! само апсолутну вредноћу, радиност, чистоћу, умјереност, пожртвовање за своју домовипу, апсолутиу слогу, него видиш и највећега неимара. Па зар све то не утјече на душу и срце твоје при непрестаном посматрању таком ? Не може пчелар иикад изаћи пз својега пчелињака, а

29