Српски пчелар

тгешку болест синовљеву похита за њим те на путу и сам оболи. По жељи очевој пренесу оба болесника у Чистопољ где отац и умре, а син оздрави. Алексапдар Михајловик Бутлеров истакао се као научењак па пољу природних паука особито као кемичар, а осим тога запимао се спиритуализмом. Радио је као проФесор па уииверзитету у Казану до 1869 године када је заузео катедру проФесора кемије на упиверзитету у Петрограду. Као проФесор и иаучењак имао је невоље и борбе са проФесорима Немцима по народности. који су се свагда свом жестином истицали против учењака руске народпости. Бутлеров хтеде тој иеоправданој себичности Немаца у руском иароду стати на пут. Он ступи у отворену борбу с њима преко штампе и после дуге борбе он изађе са чашћу имајући уза се све Русе. Уз све то, ои је један део времена и рада посветио и нчеларству. На том пољу постао је најзнаменитији раденик у руском народу. Он је својим радом постао отац рацијоналнога пчеларства у руском народу. Пчеларство је било његово главно занимање лети. На његову пчелињаку, који је украшеи био природним лепотама под дебелим хладом старих липа и јела стајало јс до сто кошница свих позпатих система. Ту је он лети много година посматрао и испитивао живот и рад пчелињи, правио разне покушаје, вештачкп извађао матпце и ројеве, испитивао природу и особине пчелињих раса особито руских, италијанских и кавкаских. Ту је он стицао све више и више љубави за пчеларство, стицао је знања и искуства и уверења да је пчеларство врло корисна грана пољопривредна. Бутлеров уверен о великој користи рацијоиалног пчеларства трудио се да га рашири и утврди у Русији. Он је и био доиста прави апостол рацијоналнога пчеларства, јер сав његов рад на пчеларству дисво је чистом „мисијонарском љубављу‘6. Бутлеров је радио на распростирању нчеларства писаном и живом речју а много и другим делима. Написао је класичпу књигу: „Пчела, ел жизнв и главшлн иравила

19