Српски пчелар

нијим српским и мађарским кућама, те себе одевао и школске књиге набављао. Колико је био цењен као ваљан и спреман ђак, нека посведочи то, што је из трећег разреда учитељске школе ностављен за заменика једном оболелом учитељу народном. Године 1876. августа буде изабран за народног учитеља од сомборске опгатине. Као учитељ уписао се у шести разред гимназије овдашње и кад год је имао времена похађао је предавања у гимназији. У њему се зажегла жеља, да сврши гимназију те да се ода на више науке, али му не би суђено да постигне, за чим је тежио. Немиле околности у животу за навек га свратише са тога пута. Кроз две школске године 1886/7 и 1887/8 био је супленат мађарског језика у учитељској школи сомборској, а од 1888. год. именован је за учитеља вртарства и пчеларства у истом заводу, и на том месту је остао до смрти. На књижевном пољу је почео делати како је постао учитељем. Ја имам записак свих радова Стевана Коњовића. Из њега се види, да је он веома много писао и да се јављао са својим саставима у многим нашим листовима, као у „Српској Зори“, „Невену“ у „Јавору“, „Голубу“, „Просвети“, „Учитељу“, „Школском листу „Пчели“, „Тежаку" и др. А са његовим радовима сусретамо се и по календарима у „Орлу“, „Требевићу“ и др. На привредној струци почео је радити као пчелар. Кад се покренуо орган „Пчела“ да у нашем народу шири Ђерзонова начела, разумно пчеларење, Стеван Коњовић се ухватио у коло оних људи, који су се окупили око проФесора Јована Живановића, коловође и душе тога покрета, и чланцима као сараденик „Пчеле“ помагао је у том послу. Био је једно време одушевљен пчелар. Проучио је кроз Ђерзона, Берлепша, Датеја и Гравенхорста, прве немачке пчеларе. Као практичар биоје приврженик Гравенхорстовој сламној кошници, која својим добрим особинама доста наличи на Американку, те је после ње најудеснија за ичеларење. Ову је копшицу мало предругојачио према нашим приликама. Сем тога он има својих заслуга око ширења умног пчеларства са катедре као учитељ пчеларства у учитељској школи. Сва колена ђачка, која су се за време његова учитељевања у учитељској школи учила, сећаће се Стевана Коњовића као ученог и одушевљеног предавача из пчеларства. Разма тога расправљао је питања из свих грана пољске привреде и пружао здраве поуке хотећи народу омилити користан рад и на њиви и у кући и у