Српски пчелар

оцену рада Стевана Коњовића, јер нисмо иа то иозвани, но да је тај рад имао вредности, потврђује то, што су уредници свих оних листова, којима је он сарадник био радо иримали његове чланке и износили их на јавност, те нећемо претерати ако кажемо, да је Стеван Коњовић био један од најученијих учитеља српских, вешт и окретан на перу, неуморан и илодан прнвредник и посленик на пољу књижевности српске. Умро је 2. августа 1894. год. Смрт га нашла и омела у најбољим годинама, када се највећма захукао, да ради и да пише. Овај син српскога парода заслужио је у иуној мери да му име светли у поменику саслужних синова његових. А од мене нека су ове врсте у меетовенца свежа цвећа на гроб овом рано преминулом трудбенику око књиге и просвете срнске. У Сомбору новембра 1897. Милутин ГавриловиК.

Милутин Гавриловић.

О вјештачким ројевима. 2.

Нема п не може имати сваки пчелар два пчелињака, зато ћемо овдје казатп како се праве ројевп вјештачкп на једном пчелињаку. Узмп празну американку п донесп до пуне американке. Из те иуне американке ухвати матицу п метни језаједно са пчелама и оквиром, на којем је нађеш, у празну американку. У ту празну американку метнућеш из пуне американке пуп сат с медом и стрешћеш из ње половпну пчела у празну американку. Такође метнућеш оквира с празним саћем и с почецима онолико, колико је потребно према величини роја. Тада ћеш заклонитп кошницу и помаћи ћеш маторку за половину њезина мјеста на десно, а на половину тога мјеста метнућеш вјештачки рој. Пчеле радилице, које излијећу на пашу, навикнуће се једне на маторку, а друге на вјештачки рој. Маторка, којој смо узели матицу и додали вјештачком роју, извешће себи сама матицу, јер има у њој и јаја и младих уљева пчелињих. Еако треба поступати са том маторком док не добије матице, казали смо у пређашњем броју код првога начина како се лраве вјештачки ројеви. Ово је пак други начин како праве рацијоналнп пчелари вјештачке ројеве. А сад запамти и ова златна зрнца:

54