Српски пчелар

То све не би много стајало, а дало би се доста брзо провести, само ако би кр. земаљска влада увидјевши велику корист рацијоналног пчеларства, вољна била, да на сусрет иде напретку нашег иначе осиромашеног народа. Ово је моје увјерење и ја га рекох, а на више позванима је, да га помогну остварити т. ј. да нритеку у помоћ сиротињи. Карловци, дне јануара 1897. llajo

Пajo Миљушевић

Дописи „Српском Пчелару“

(Са ушЋа Босне и Саве) Б. Шамац, јануара 1898. Жнади да неће бити рђаво за почетнике у пчеларству ако им њеколико црта из мога почетничког пчелареља изнесем ево ме овим дописом „Српскоме Пчелару“ и љеговим чптаоцпма. Вшпе је година како се са великом љубављу еаносим за пчеларством читајући сваку пчеларску књигу, која ми год дође шака. Но тек претпрошле годипе се ријешим и узмем шест кошница са пчелама п оипочнем и практично пчеларитп. Но већ у почетку мојега практичнога пчелареља пмао сам разних невоља. Прво је сама паша за пчеле у нашем крају слаба, а често је п одвећ рђава зато, што код нас бивају често поплаве. Тако прош.те и претпрошле годипе топила нас је вода а и сама годпна п пначе је била рђава као што сам читао да је било и у другим крајевпма. Многе мп се пчеле давиле прелијетајући преко воде и тпме ми кошнице трпјеле штете. Кад сам отпочео пчеларитп наручпм прије ројпдбе од гл. уредника овога листа једну његову Амерпканку за мустру па по тој дадем код једног мајстора да ми начини још десет комада. Но овај се није показао као вјештак, јер ми није израдио оквпре како треба, те сам због тога доцније при радњп много кубурио п патио се. а кубурићу и даље док не промијеним све оквире. Осим ових невоља морам признати да сам и сам бпо још неук у практичном раду, те мп је и то впше пута бриге задавало. Тако претпрошле године, дакле прве мојега пчеларења, моје пчеле нијесу нарадиле себи за зимницу више од 2 киле по кошницп и то са зрелих шљпва које су за пекмез. У тој невољи кубурио сам како сам знао, али моје знање није помагало док се пијесам обратио за савјет г. Живановићу: Он ми одмах одговорп (хвала му!) да сптно стучем шећер као брашно те да помпјешам с медом и направим ваљутке па да мећем одозго испод капка на оквире и тако да прихрањујем,. што сам п учинио. Моји прпјатељи често су ми се смијали савјетујући ми да се оканим пчела и пчеларења, јер се на томе послу нећу меда набрати, најпослије су ме због ноуспјеха и сажаљавали.