Српски пчелар

нијети пчелару. А у власти је пчелару да их начини јакима како хоће и колико хоће. 3. Има крајева гдје у одређено вријеме нема никакве паше, гдје паша за њеко вријеме престане н. пр. код нас између багрене и липе, онда за то вријеме треба ројеве, а и маторке прихрањивати, да не би друштво ударило натраг, те да не би слаба друштва ушла у главну пашу. Тада не бисмо имали никакве користи осим што би за глзвне паше друштва .ојачала. Зато треба пчелар да добро сазна своју околину и флору њезину, па кад год наступи пауза, онда треба да прихрањује. За вријеме прихрањивања треба добро пазити да не изазовеш туђице. Не просипај меда по пчелињаку и прихрањуј у вече, а ујутру рано вади тањириће из копшица напоље. 4. Кад додајеш роју матицу, додаји је увијек у кавешчићу и немој заборавити да је послије два или три дана из кавешчића ослободиш. Ако пчеле иду по кавешчићу као зоље и хоће да јурише на матицу са цикањем, онда матице немој пуштати из кавешчића. Али ако је начичкан кавешчић с пчелама, а при том су пчеле мирне и пружају рилице своје кроз кавешчић матици да је хране, онда матицу из кавешчића можеш пустити. 5. Води рачуна о својим матицама. Мораш знати кад се која излегла, па према томе ћеш и удесити из којих ћеш кошница стресати пчеле у вјештачки рој. Ако си роју додао младу матицу, онда ћеш му стрести пчеле из онаквих ксшница, које имају младе матице. Ако пак роју додаш матору матицу, стрешћеш му и пчеле из кошница са маторим матицама. Ако тако будеш чинио, не ће ти се пчеле косити кад их будеш из разних кошница стресао у вјештачки рој. Гл. уредник.

Како ће рацијонално пчеларење ухватити коријена у Троједници?

ознато је врло добро свакоме, ко је само и npoinao кроз крајеве горње крајине у Хрватској на како се слабијем гранама налазе екопомеке прилике онијех крајева.

70