Српски пчелар

Пошто ми није познато, како наш највећи пчеларски авторитет г. проФ. Живановић мисли о том прихрањивању, бар не сећам се да сам било у његову „Пчелару“ или на другом месту о том штогод читао ; то не знам да ли г. Живановић није писао о том или с тога шт • у Карловцима због ране паше није нужде брашном прихрањивати или што је противан том начину прихрањивања. Но држим да ће бити оно прво узрок, јер да га г. Ж. сматра прихрањивање брашном шкодљивим, држим да би се осврнуо на то. када су други о том писали. Резултат свега иаписанога био би ово: Сваки пчелар треба да се стара, да му пчеле у свнма кошницама имају рђе за рано пролеће. За то пчелар треба оним кошницама (американкама) да дода који оквир са рђом, које ие би имале, јер обичпо неке нанесу рђе и сувише а неке врло мало. Нарочито на ово треба да пази кад у јесен прави опијањем или претеривањем ројеве. Истина читао сам да не треба рђу преко зиме у кошницама оставити јер се је бојати срдобоље; но држим кад не шкоди рђа у плетерама неће шкодити нп у американкама. Рђа је пасупши хлеб пчелама. ББиме хране себе и уљеве. Од ње и сам млеч стварају. За то је најбоље ако могу у рано пролеће нраве рђе имати. Јер, из оне рђе (ако се то у опће рђом назвати може) коју направе од којекакових прашкова, јамачно да не може ни онаки млеч постати, какав постаје од сварене нраве рђе. В. Радинци 27. Фебруара 1898. Ђ. КоларовиК

Ђ. Коларовић парох.

„О крађи међу пчелама“.

Ш||лавно је правило у рацијоналном пчеларству, да сваки пчелар своје кошнице у јесен тако удеси, да му пчеле из зиме здраве и јаке изађу. Ако је то постигао, тада je показао ремек дело у својем раду око пчела. Па и ако је и угаљ. Суботом на карловачкој пијаци могли сте видјетикако се у прољеће читав рој скупи око пиљарице на њену паприку. То чине пчеле из невоље, а најбоље њима годи цвјетни прах. Гл. уредник

108