Српски пчелар

одњегују себи другу матицу. А друго матица матора будући да врло полагано носи јаја, то нема ни онога мириса, које имају младе матице, кад непрестано носе јаја и пчеле га младе на оквирима, које су удаљене доста од матице, и не осјећају. Матице, кад посе јаја, имају у то доба нај јачи мирис, као што\ је случај и код других животиња за вријеме размножавања. Пчеле младе дакле, које нијесу на том оквиру, гдје је матица, не виде матицу нити ју је хране нитп осјаћају њена мириса, зато се оне осјећају као да су без матице и почну градити матичњаке, те изведу и отхране себи нову младу матицу, а пчеле, које су на оном оквиру, гдје је изнемогла, матора матица, остају одане својој старој матици, јер је у близпии код њих. те је хране његују и лицкају. Тако се тумачи откуд у једној кошници двије матице. Матора матица или ће умријети кад јој нестане сјемена у сјемењачи или ће залутати па другс оквире гдје је млада матица и онда ће је пчеле присталице младе матице убити. Таки случајеви бивају не ријетко у онијем кошницама, које се нијесу ројиле п у којима је врло матора матица. Таки случајеви бивају у ђерзонкама, гдје се ројење зауставља, а у нростим плетарима, које се морају ројити, тешко да ће се таки случај десити, премда се и у њима може деситп и то у првенцима, ако их је пчелар оставио за нријесјед. Зато у простим кошницама остављају се за пријесјед јаки другенци, у којима су младе матице. Глав. урсдник.

Од чега и како да правимо ђерзонке?

ао што рацијонално пчеларство у свему иде за тпм, да подражава што више природном животу пчела, тако треба и у грађењу станова подражавати нриродном животу пчела. Ми видимо да пчеле живе у природи у земљи, пећинама, дупљама и другим сличним местима где су сачуване како зими од хладноће тако лети од јаке жеге. Зато треба бирати материјал за грађење кошница псти таки т. ј. који је лош водилац топлипе. Истина да се узевши у опће тако и чини, али н. пр. и при избору дрвета за ђерзонке треба бирати лакше,

113