Српски пчелар

Рад сам број кошница да подигнем до 100 ком. алп не смем нагло да поступам. Лањска година ме упућује на опрезност. Ове године fey начинити 16—17 ројева, т. ј. подпћи ћу број кошница на 50 комада, а остале ћу као и лане за сабирање меда употребити. Највише ме жалости, што не могу моје парохијане да одушевим за пчеларство. Но узрок, због кога не могу да се приволе на пчеларење тај је, што имућнији сматрају то сасвим погрешно као незнатан приход, а сиромашнији пак живећи већином од наднице, немају на коме своје пчеле оставити, као у опа времена, кад су још задруге породичне биле. У оно доба је овде цветало пчеларство. Старији људи још знају за такозване: где су били пчелињаци н. пр.: Станпшина заграда и т. д. Но ипак као да је већ и сад већи интерес за ову грану економије, но до сада, јер свет види, да од рада може бити п користи. Млађи нараштај радо загледа и слуша за пчеларство. Дај Боже да га скорим и свесрдно пригрли!! Размишљајући о томе, како би се народу нашем у економском погледу помоћи пружити могло, нашао сам, да су највише г.г, свештеници и учитељи у стању својим знањем п умењем, економском процвету нашег народа јачег импулЗа дати, јер узрок пропадању, осим спољних прилика, које су изван нашег домашаја највише и поглавито у незнању лежи. Наш народ наиме не уме да употреби благодатне дарове Божје, што му их земља нружа, онако и у оној мери, како би своје потребе подмирити могао. Напреднији народи при истим приликама а при много слабијој радној снази својом вештином постизавају такове резултате. којима се ми дивимо, п снебивамо се пред њима, јер нам не пада ни на ум, да је главни увет напретка тога: економско образовање. Пошто је пак наш народ потиснут и лишен сваке помоћи, која би с друге стране долазила и на коју би по праву рачунати могао, упућен је једино на своју интелш енцију. да се од ње чему г >д научи. Народну интелигенцију, која највише с народом у додир долази и с њиме дели добро и зло, престављају без сумње евештеници и учптељи. Од њих народ очекује и то с правом свако добро, па и економскп напредак свој ! Ове мисли покренуше ме да нред славни Епархијски Шк: Одбор у Сент-Андрији изнесем овај: Предхс-. Пошто ће се без сумње овог школског одмора одржати учитељски збор протопрезвитерата мохачког, да се исти збор сазове у КишФалубу и да се у дневни ред истог збора ставе ова предавања: 1.) Предавање из пчеларства, јер је оно врло важна грана

148