Српски пчелар

у њеколико књижица изнио њешто, што до њега нико није опазио, изнио је бијолошку страну пчеле, на што су до њега мало пазило и ништа се није знало, нити је ко помишљао на ту страну пчеле. Кад се узме на шта је све писано о нчели, рекао би човјек да је све већ исцрпено, да нема већ више што би се могло писати о пчели. Кад се узме на око шта су све из анатомије пчеле написали славни ентомотоми и ентомолози Лајкарто и Сиболдо, па онда свештеник Павао ШенФелдо, мислио би човјек све је већ испитано. Испитана је потанко рилица пчелиња, испитана су уста пчелиња. испитане су жлијезде пчелиње, испитани су желуци пчелињи, испитана су уста пчелиња. што су на уласку у желудац за сваривање, испитане су вилице пчелиње, испитани су органи за дисање (трахеји), испитани су органи за спаривање и оплођавање, испитани су живци и мишићи, ријечју испитани су сви дијелови тијела пчелиња. Па тако исто урађено је на физијологији пчеле врло мног ; и ми се дивимо томе напретку. Данас испитивањем ШенФелдовим знамо ми да нијесу жлијезде пчелиње у глави органи, из којих долази храна за уљеве, да ти органи нијесу онаки органи, као што су виме у краве, као што се то мислило и као што то још и данас мисли Ђерзон, него да су то органи, којих пљувачка инвертује нектар у мед. Предњи желудац служи за резервоар, у којем пчеле носе инвертован нектар у мед и остављају га у ћелице и има то својство да може мед из себе избљувати у ћелице. Иза тога је желуца желудац за сваривање, који има своја уста и који може грло од тијех уста опружити кроз желудац за мед, до правога грла тако да се неће рђа номијешати са медом у желуцу за мед кад кроз њега пролази у желудац за сваривање. Такође опружи пчела грло од желуца за сваривање кроз желудац за мед и споји га са правим грлом кад хоће да избљује млијеч из желуца за сваривање ради храњења уљева. Испитани су јајњаци у матице и зна се да из оплођених јаја развију се пчеле, из неоплођених трутови. Тако исто напредовало се и у кемији. Испитивањем др. Планта зна се из чега се састоји храна за уљеве пчелиње, матичине и трутовске. Зна се колико има у тој храни бјеланчевине, сала, шећера. Зна се да та храна није једнака за све вријеме док се уљеви не учауре. Зна се да је храна за уљеве матичине друк чија, за уљеве пчелиње друкчија, а за уљеве трутовске опет друкчија по количини бјеланчевине, сала и шећера игд. На свакој се од тијех грана напредовало и зна се доста, али на бијологији, која има да каже законе развитка и живота пчелињега, радило се врло мало, те много има нејасно и нерастумено, као: шта је прави узрок да пчеле у јесен туку трутове? Шта је прави узрок развитку нагона за ројењем? Зашто пчеле туђу додану матицу убију? Зашто вјештачки ројеви не испадну сваки путзаруком? итд. Ми дакле много знамо из анатомије пчелиње, из Физијологије знамо доста, из кемије такође знамо доста, али

142