Српски пчелар
.држава, нити се може с тијем испоређивати него је друштво пчелиње организам, којему је природа одредила законе, по којима се развија. А имају ли право младопчелари да називају цио народ пчелињи организмом? Шта је дакле организам? (Наставпће ее.) Глав. уредник.
Жаба у кошници.
ао добре и погодне зиме а и до начина како смо спре мили своје кошнице да зиму проведу, стоји какове ће нам кошнице из зиме изаћи. Ја сам се трудио да по свима правилима рационалног пчеларства своје кошнице добро узимим, па сам их тако за зимницу спремио, да сам се надао да ће сретно презимити и нисам се преварио. Од мојих 80 кошница само ми је једна угинула и то на меду, прави узрок несретном случају нисам одмах знао. Кошница је била друштвом јака, меда је имала задоста као и остале, да је преко зиме довољно могла имати, мед је био као и у другим кошницама, јер су све пчеле једноврсну иашу имале. Па зашто да ми угине и та једна? Концем месеца јануара наступила је доста нагла промена у природи, после благе зиме настуиише неколико дана јаки сухи мразови, те сам држао да је та нагла промена штетно утецала на пчеле у покој ној ми кошници, Нисам се могао задовољити ни са таким тумачењем. Ја сам искусио за време мога пчеларења да ми је кошница и на меду умрла, у таковом случају све пчеле које су поумирале остану на оквиру испрекрштане једна преко друге. а главом позабадају се у ћелице, а у овој кошницч која ми је ове зиме угинула не беше ни једне ичеле на оквиру, Знао сам да могу пчеле преко зиме иоумирати на меду који се још с јесени почне шећерити (кристалисати) јер немају преко зиме воде да растварају ушећерени мед; знао сам да врло лако пчеле зими нропадну на меду кога скупе пчеле са лишћа на коме се налази медљика, која ностане од изметина (ехсгешеnata) разних лисних ушију; знао сам и то, да могу пчеле и на најбољем, најздравијем меду угинути, када наступи нагла промена у природи, па не могу пчеле од зиме да пређу с оквира на оквир. Али све то нисам могао применити на моју кошницу која ми је прошле зиме угинула. Када сам у рано пролеће, на лепом пролетњем дану, кошнице своје посматрао, опазио сам да из Једне кошнице пчеле не излећу, станем поред ње те почнем духати на лето не би ли чуо знак живота, кад тамо не чух баш ни гласка, лупнем у кошницу, владаше опет тишина, отворим кошницу и уверим се
145