Српски пчелар

може постићи само са јаким кошнпцама. Ако има слабих кошница, мораће их појачавати из јаких додавањем легла, а јаке опет ако је потребно у којем крају спекутивно прихрањивати докле не наступи главна паша. У кошницама, које удешава пчелар за сабирање меда не смије трпјети трутовскога саћа пего мора гледати да је у кошницама само пчелиње саће. Мора имати увијек у резерви доста израђена пчелињега саћа, како би могао достојпо главну пашу испрпсти. Тек кад узима довољно оквира с празним пчелињим саћем, моћи ће казати: Сад видим да с коришћу пчеларим. Гдје у прољеће има паше, ту се не ће спекулативно прихрањивати, јер више вриједи пчелама једап дан кад сабирају мед из природе него четири дана спекулативнога прихрањивања. Да дође пчелар до празпога пчелињега саћа, правиће вјештачко саће и метати у кошнице да га пчеле доврше. То је добро и стога што ће се тијем задовољити природи пчелињој кад пчеле граде саће. Како се може још доћи до младога пчелињега саћа, наћи ће пчелар у мојој књизп „Српски Пчелар“. Кад је паша у средњу руку, те се у американке понамештају Ханемапове решеткс, тада се могу у медишту употребити и оквири с трутовским саћем. Прије него што главна паша пукне, морају пчеле престати градити саће Такође американке јаке удешене за пашу не смију се ројити. А да се не роје, вадићемо из њих оквире с леглом, па њима слабице ојачавати, кидаћемо матичњаке од њих и додаваћемо празно саће пчелиње. Ако главна паша пада у јунију, онда ћемо моћи препријечити ројење и тијем ако матицу ухватимо и убијемо, све матичњаке покидамо и само један највећи и најљепши оставимо. То се смије само с онијем американкама чипити, које имају матору матицу и коју пчелар ii онако мисли замијенити младом матицом. Хвагање матица за вријеме главне паше назваше њекад пчелари „златним правилом“. Али то се правило не смије узети за опће правило, које би вриједило за сваку пашу ма у које вријеме та паша падала. То не може бити НИКаКО. (Паставиће се.)

13