Српски пчелар
целим пчеларским светом, који познаје рад ваш и рад проФ. Ј. Ж. и коме је позната историја развитка рацијонал. пчеларства у Срба. Немачки пчелари и данас се јадају да код љих још није рацијон. пчеларство у оној мери раширено како бн они желели, па навађају разне узроке и препоне томе, те комбинују како да се исте отклоне. Тако ти стари практичари Немци. А г. А. Ж. преко ноћ изналази нов пут, којим ће да поведе ичеларе у Србији, те је изглед да ће за најкраће време потећи мед у Србији већма него у „обећаној земљи“. Но заман сте г. А. Ж. надали дреку, оно што је за пчеларство код Срба npo®. Ј. Ж. ви нигда бити нећете, јер он је својим делањем само на пчеларском пољу (остали нас се његови књижевни и филолошки радови не тичу) створио за живота ссби спомен чвршћи од челика. Нпко вама не закраћује да и ви на унанређењу пчеларства радите, нико вам заслуга ваших г. А. Ж. (ако их брдете имали) порећи неће, па и славом вас увенчати готови смо; а о вама ће тада да „глас по свему свијету прши“ а при свем том доћи ћете тек далеко иза проФ. Ј. Ж. чија вам слава толико мира не да оца рацијон. пчеларства у Срба. Јер може се роднти још колико вам драго пчеларских величина, ипак Ђерзон остаје један Ђерзон, а проФесор Јован Живановић један Живановић. Лако је г. А. Ж. данас се башкарити и марвашити, кад је пчеларско поље толиким племенитим и скупоценпм умним цвећем засадио г. Ј. Ж. али требали сте се ви у оно време кренути на рад, кад је то поље бпло гола пустпња, па би вас онда видели какав сте детић. А данас је лако пчелар бити. Да апстрахујемо све пчеларске радове г. Ј. Ж. па сам његов „Српски 11челар“ довољан је да од свакога ко га темељно прочита створи ваљана нчелара. Колико има проФ. Ј. Ж. ученика, које је он живом речју нчеларити научио, исто толико има их, који проучавајући његово врсно дело „Српски Пчелар“ ваљани пчелари постадоше. Да, г. А. Ж. у време оно требали сте се ви засукати! Али тешко би пчеларству било да је на вас чекало, кад ви код тако лепо уређеног пчеларског поља, по коме на све стране мири разноврсно цвеће засађено руком проФ. Ј. Ж. нисте кадри медом замедљати себе и другога, већ отров купите и отровом се служите; ал' не каже се забадава да „пчсла по цвету купи мед, а паук јед“; па зато и прославља пчелу и Бог и људи, јер и она прославља Бога а служи на корист роду човечјем, - а отровног паука и паучину, тамане жене метлом. и перушком, да им се не зна ни трага ни гласа. То је г. А. Ж. судба свију паукова. Sed haec hactenus ! Жпванов и ћ е в а ц сарадник бивше „Пчеле“.
43