Српски пчелар

ирема томе може имати. „Српско пољопривредно друштво“ доказује овим, да му је стало до тога и озбиљно ради на томе, да развије и усаврши све гране пољске иривреде у Србији од чега he имати сама држава велику корист а „Срп. пољопр. друштво“ велику заслугу. Морамо у овом листу споменути да је било изложених и пчеларских предмета особито пчеларских продуката, међу којима је било вредних за изложбу и похвалу, но као што се није могло ни очекивати тај део изложбе није био потпун, јер се у ово доба није ни могло све изложити што би се иначе могло п требало, будући се пчеларске изложбе у потпуном облику могу држати када још пчеле излећу и раде, дакле у августу, у почетку септембра, или раније. Вративши се из лепа Београда задовољни са успехом „српског пољопривреднога друштва“ одавде све чланове, који око изложбе привредише, поздрављамо са жељом да им рад буде срећан и успешан свагда на корист српскога народа. Овим начином уједно захваљујемо се свој господи која су нас српском предусретљивошћу дочекала и помогла да смо све у изложби могли опазити и разгладати. Одговорни уредник.

Одговори

Господпну Аци М. Живановићу уреднику „Пчелара“ у Ђеограду. У овоме броју нашега лпста ми вам чиннмо n сувише ночастп када радп вас запремамо толико простора, којп бп се могао корисније употребити. Будите уверени да мп је жао колпко простора у нашем листу, толпко и онога времена, које на вас а ради других, да не би билп „обмањени“ трошимо. Но колико ми је за то жао, толико гледајућп пример у' жпвоту пчела, које пздржљиво одбијају насртаје „туђица“ сматрам за дужпост да вам неколико искрених речи кажем, не као „Херман" г. главнога уредника, коме нису потребни адвокати нитп пх он тражи, него као члан румске пчеларске скупштине. У деветоме броју вашега лпста „Пчелара“ поводом оне изјаве коју је донела румска пчеларска скупштпна, којом вам се скинула лажна образина, ппшете да је та изјава „једна ироста и безразложна одлука и којом се тебоже пресуђује спор којп „иоодавно води г. Јов. ЖивановиИ ичелар и ирофесор из Сремски Карловаца, са сриским ачеларима у Краљевини Србији и који сиор између себе још нису довршили“ те велите да је требало причекатп „да се могло на основу стварних факата и ичеларске науке иравилно оценити које у ираву, дали г. Јов. Живановиб или ичелари из Краљевине Србије и ко кога недостајно наиада.“ Оспм тога ве-