Српски пчелар

могуће нам је пресјећи ројење, не дати да се роје. Па ако преко зиме која и ослаби, могуће нам је оснажити додавањем легла и удесити је тако како ће најбоље моћи употријебити прољетну пашуГ Тако сам ја написао и из тога се јасно види зашто се мора пчеларити гдје је главна паша у прољеће, са ђерзонкама, а са плетарама не може. Шта је сад учинио г. ЈовГГ. Јовановић? Он ie опет извукао њешто из онога што сам сад казао и што му се чинило да није добро, а све друго што се само може извести са ђерзонкама изоставио. па је подвикнуо: „Зар то није стидно за једнога г. Живановића кад он јавно тврди, да се пчеле у јесен могу сиекулативно прихрањивати само у Ђерзонкама, кад сви ми од реда знамо, да се пчеле у јесен могу спекулативно прихрањивати и у плетарама као и у ђер.зонкама? Зар такво писање не ствара забуну и пометњу код невештих пчелара, зар се тиме не наноси штета рационалноме пчеларству и зар тиме г. Живановић не наноси штету и самоме своме угледу!" Из тога се види да г. Јов. П. Јовановић не зна шта говори од тешке бесомучности. И ту је извадио из мојих ријечи и доказа само њешто, што му се чинило да није добро. а друге јаке доказе оставио је на страну. Читаоци виде шта сам ја све навео зашто се не може пчеларити са плетарама у оним крајевима, гдје главна паша пада у прољеће, а то г. Јов. 11. Јовановић затајива и само спекулативно нрихрањивање истиче да ме осрамоти, јер се може прихрањивати спекулативно и у плетарама и у ђерзонкама. Али је друго њешто прихрањивати у прољеће, а друго у јесен и ја о томе не ћу сада да говорим него то остављам за други пут с намјером да бесомучност г. Јов. ГГ. Јовановићу истјерам на нос. Напошљетку морам казати да сам ја говорећи о кошницама како се може пчеларити и са Берлепшевом и Герстунговом и Гравенхорстовом, да је свеједно ма с којом од тијех кошница пчеларити само кад се зна рацијонално пчеларити, споменуо стих из Горскога Вијенца „а у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита“. Шта мислите шта вели г. Јов. П. Јовановић на то? Он ни више ни мање не вели него да ја не разумијем „Горскога вијенца“. Евала г Јовановићу! Хвала вам што ме тијем сјетисте на „Горски Вијенац“ и из њега на једнога јунака, који представља духовни напредак какав је био онда у Црној Гори. Тај је јунак поп Мићо, а ви сте г. Јов. П. Јовановићу прави поп Мићо у пчеларству, јер тако „осијецапГ у пчеларству као поп Мићо у читању. А како не би био г. Јов. 11. Јовановић поп Мићо у пчеларству кад нрепоручује пчеларима сељацима да за цвјетања багрене хватају матице и да их затварају у кавешчиће како би добили вишс меда. 0 поп Мићо, поп Мићо! Гл. уредник.

63