Српски пчелар

како можо г. Живановић упадати у такве грубе погрешке да јавно тврди оно у што нико не може веровати, да се са свакаком кошницом може добро пчеларити?! Док се сви, који раде на унапређењу рацијоналног пчеларства, свима силама и нар озбиљније труде да униште тај конзерватизам, да се са сваком кошницом може добро пчеларити, и да дскажу и увере свакога, да се само са добром кошницом може добро пчеларити; дотле, ето г Живановић у својој књижици тврди: „који разумије добро рацијонално пчеларење томе ће свака кошница бити добра? Ова није само груба погрешка већ је ово прави апсурдум, јер кад би се одиста са сваком кошницом могло добро пчеларити, и са лошом као и са добром*, онда је логична конзеквенција, да је г. Живановић могао добро пчеларити и са нереконструјисаваном американком, па зашто ју је реконструјисавао?! Види ли сад у какву је забуну довео и себе и своје обожаваоце и све српске пчеларе? Ако добар пчелар и са нереконструјисаном американком може исто тако добро пчеларити као и са реконструјисаном, онда за што се г. Живановић уби доказујући српским пчеларима да се само реконструјисаном американком може добро и с успехом пчеларити и подићи пчеларство до национално економне висине? Или, ако се само са реконструисаном американком може добро пчеларити, и ако се само том реконструјисаном американком може подићи пчеларство у Срба до национално економске висине, и ако г. Живановић хоће да свако у то поверује, онда за што на истом месту и у исто време тврди и обратно: „да при пчеларењу није главно кошница, него знати рационално пчеларити. јер, који разумије добро рационално пчеларење, томе ће бити свака кошница добра“?! По тој логици сваки би српски пчелар рекао г. Живановићу: на што ће ми рекон. американка, кад се и са нереконструјисаном и са сваком другом кошницом може добро пчеларити! Овака два контрадикторна Факта логика не трии један поред другога. Један од њих мора отнасти као неистина, јер, ако је истина једно, није друго, ако је истина друго, није ирво. А кад један исти човек, на једном иетом месту и још у једно исто време тврди као истину и једно и друго, онда се таквоме човеку с потпуним правом може рећи, да не уме логички да мисли, или најблаже, да се у иослу изгубио“. Ето тако пише г. Јов П. Јовановић. а пчеларима остаје да испореде што сам ја казао и како сам казао са овијем што г. Јов. П. Јовановић пише, па ће сами стећи увјерење ко је тај Јов. II Јовановић и какав је то човјек. Ништл није имао да примјети на моју књижицу „Американку“, јер сам га дотјерао до зида, да није могао ни мрднути и кад није могао иишта против ње казати, * А где сам ја то казао? .Тажо једна! Зар ћете смјети ући пред своје ученике с таким образом? Зар вам је тако ичеларство и васпитање облагородило срце и душу?! Гл. уредник.

60