Српски пчелар

из маторке и кад се стане витлати но зраку. Пчелар је онда пун радостн и весеља. Срце је његово препуно уживања. Истина прављењем вјештачких ројева лчшава се пчелар те дивне појезије у пчеларству, али зато добива он пакнаду у уживању вјештине своје правећи вјештачке ројеве. Правећи вјештачке ројеве долази он до сазнавања њеких закона њеке истине, а die hochste Poesie im Naturleben liegt in der Erkenntnis đer Wahrheit. Моћи загледати у живот и рад пчелињи, знати имитовати природу пчелињу и похватати њеке појаве из развитка живота пчелињега, па по томе сам створити рој као дв је и природан, зар се тому не he радовати пчелар? Зар у томе пчелар ие налази појезије? Ја мислим да налази и че налази саме појезије него уз њу и са економскога гледишта и велике користи. Свештеник, учитељ и сељак немају времена да читав мјесец дана дреждс у пчелињаку ишчекујући ројеве, па онда да се витлају за њима. За то свештеници, учитељи и сељаци немају времена, а и да имају времена, то не би било економски протраћити мјесец дана у витлању, кад се све то може урадити за један дан. Посматрајући природан рој знамо да у њему има матица, пчела маторих и младих. Како ћемо дакле начинити вјештачки рој да има своју матицу, маторих и младих пчела, јер све то има природан рој. Маторе су пчеле за излијетање на пашу. за сабирање нектара и цвјетнога прашка, а младе су пчеле за унутрашње послове особито за прихрањивање уљева. Ако нема у роју младих пчела, рој не ће добро напредовати, јер маторе су пчеле само за сабирање нектара и њихови органи нијесу већ више добри за извршавање службе за храњење уљева. Радећи непрестаио иа сабирању меда њихови се органи за прихрањивање уљева одучили те нијесу у стању извршавати посао за исхрањивање како то могу извршавати младе пчеле. Из тога дакле излази да у роју треба да имају и младе пчеле. Покушајмо да начинимо вјештачки рој на лет. Узме се празиа американка, којој ћемо додатп спрам лета оквир с леглом и више оквпра са почецима, ухватићемо матицу из оне американке. од

83