Српски пчелар

пошто тај линебуршки начпн пчеларења није ни за длаку бољи од онога, како наши сеоски пчелари пчеларе. Како Линебуржани пчеларе, тако још од памтивека пчеларе и свп наши српски сеоски пчелари. Сва и једина је разлика само у томе, што у благословеној отаџбини нашој има свих природних услова за успешно пчеларење те наши сеоски ичелари не морају спекулативно прпхрањпвати пчеле у пролеће, а Линебуржани морају спекулативно прихрањпвати пчеле. јер их невоља на то нагони. Они то чине од невоље, пошто немају тако благословену отаџбину а не што „разумију рационално пчеларпти са плетарама“. Апсолутно никакве друге битне разлике нема између тога линебуршкога начина пчеларења, кога г. Жпвановић толико хвалн и назпва рационалним, п пчеларења наших сеоских пчелара са плетарама. Али се ни једам ни другп начпн не могу назвати рационалним пчеларењем, већ је п тај линебуршки начин пчеларења псто тако примптиван као што је п пчеларење наших сељака са плетарама примитивно. Још су, по речима г. Живановпћа, лпнебуршки пчелари конзерватпвнији од нашпх сеоских пчелара, јер код нас се у сељака може наћи поред плетара и по која ђерзонка. а Линебуржанп неће ништа да знају за ђерзонке. Кад г. Живановић, кога толпкп српскп пчелари сматрају за најумнијега птелара на Словенском Југу, не може да увпдп чак нп то, да тај толико хваљенп лпнебуршки начин пчеларења нпје ништа бољи од пчеларења српских сељака са плетарама, кад г. Живановпћ може да падне у такву заблуду, да тај лпнебуршки начин, потпуно прпмитиван начин пчеларења, назпва рационалним, и кад тај г. Живановпћ може да буде толико конзервативан да тврди да се и са плетарама може исто тако рационално ичеларити, као и са ђерзонкама; онда ми од свег срца сажаљевамо тај словенски Југ, кад му је г. Живановпћ најумнијп пчолар!“ Тако пише г. Јов. 11. Јовановић, а из тога се видп да баш нпшта не зна о ономе, о чему пише п да не можо жив бнти, а да не подметне човјеку њешто, што није казао. Тако је подметнуо да сам ја казао „да се и са плетарама може исто тако рационално пчеларити, као и са ђерзонкама", а ја сам казао као што и сам цитира моје ријечи у 12. броју „Пчелара‘ : овако: „кад се овако ради као што пчеларе Линебуржани, онда се впди јасно, да се може рацпјонално пчеларпти и са плетарама“. Како сам ја казао п како је г. Јов. П Јовановић изврнуо није једно исто. Али оставимо то сад на страну и пређимо на ствар. Ја ћу овдје прво п прво изнијети, шта мисле најславнији пчелари о линебуршком пчеларењу, па ће већ из тога видјети српски пчеларп ко је тај Јов. П, Јовановић и с каквим човјеком имамо посла. Ђерзон нам је свијем отворио очи како се најлакше може рацпонално пчеларити. Он је изумио кошницу са покретннм саћем. Ђерзонову кошницу усавршио је Берлепш својим оквирима. Ђерзон још и данас пчелари са својим летвпцама и пчелари рационално достижући исте успјехе у пчеларењу као п они, који пчеларе са оквирима Берлепшевим, премда ми знамо данас сваки

77