Српски пчелар

бити јак, који има стару матицу. Ето тако се само може са плетарама ројити. Али кад хоћемо плетару вјештачки да ројимо, па рој вјештачки да дође у ђерзонку, онда је тај иосао мало тежи да се изврши што ђерзонка не наличи на плетару ни мало. А кад се вјештачки ројп, опда треба да су кошнице сасвијем једнаке. Ми ћемо покушати да одговоримо на питање г. Анђелковића. Искуцкавање пчела из маторке у празну плетару бива послије подне око четири сахата. Као што напријед казасмо о пскуцкавању тако ће се исто поступати и сад. Из маторке плетаре, која је за ројење, искуцкаћемо пчеле у иразну плетару, па ћемо онда из плетаре рој стрести у ђерзонку. Маторку плетару мегнућемо на сво.је мјесто, а рој у ђерзонцп на празно мјесто у пчелињаку. Сутра дан ћемо на ђерзонцп запушпти лето да не могу пчеле излијетатп напоље. Пчеле ће се у ђерзонци узбунити не могући напоље излијетати. Кад већ буду јако брујале, онда ћемо отворити лето. Пчеле ће појурити напоље, стаће облијетати око лета тамо амо и то ће нричинити да ће многе и маторке пчеле остати у ђерзонци п не ће се иовратити у своју стару плетару. Ако у ђерзонку ову с ројем метнемо оквир још с леглом и један са медом рој ће тај за кратко вријеме особито напредовати, а маторка плетара кад изиду младе пчеле из ћелица биће врло јака п сабраће доста меда док се матица у њој не излеже. Гл. уре д н ик.

Право о пчели.

Написао Др. Жарко Миладиновић.

(Наставак.) Није потребно, да је присвајач тврдио при том, да њему државина припада на дотично земљиште, нити да .је био свестан о том, да задире, вређа туђу државину.* То све * В. о том опширније у мојој расправи у „Месечнику“ од год. 1892. под натписом : „Мора ли код сметања поседа бити намере на сметање управљене ?“ на стр. 73 79. Иси* и Белца на пом. м. на стр. 35.

Др. Жарко Миладиновић

87