Српски пчелар

која се састојп из два котура од сламе, горе се може зак.тоиац отворитп и на тај отвор сгавити ма.та ђерзонка тако, да је том кошнпцом снојеао пчеларење са непокретнпм и покретнпм саћем. Те су кошнлце рашпрене особпто у Пруској. Тај исти Канпц вели: „Кад је Ђерзон изумпо кошнпцу са покретнпм саћем, ја сам био првп и највреднпје његов прпсталпца, саградпо сам разноврсних система ђерзонке и практпчки сам пх исиптао, али напошљетку кад сам више годипа с њпма пчеларпо п кад сам се упознао са пашом и соцпјалнпм одношајпма народа, дошао сам до тога увјерења, да је ђерзонова кошнпца иајсавршенпја кошница, али да се не ће нпкад рашпригп на све стране у народ. Прост човјек, којему недостаје новца, времена п вјештпне, тај мора имати све просто, јефтино п шго сврсп одговара. А све то пружа моја кошнпца од сламе са одређенпм начпном пчеларења. Интелигентан пчелар разуме се пчелариће са кошницом са покретнп саћем п.ти како хоће, а прост сељак мора пчеларптп како може. и Тако, видпте г. Јов. 11. Јованоновићу. раде и пишу паметни пчелари, којп су остарјели у пчеларењу мислећп како бп пчеларство нодиглп на нацијоналноекономску впсину, а ви једнпм потезом својега раскреченога пера хоћете у Србији све плетаре да искорпјепите, у место да пх препоручујете онијем, којима пх треба нрепоручиватп. Кад сви славнп п знаменитп пчелари једнодушно пзјављују да су Линебуршки пчелари највећп пчелари на свијету, онда мислпм да ја ппјесам „понизпо свој рођени српскп народ“ пред Линебуржанима, што сам признао истину п казао оно, што је свему пчеларском свету познато и што је јасно свему пчеларском свпјету као што је јасно сунце на небу Кад је свијем рацијоналнпм пчеларпма познато да Линебуршкп пчелари рацпјонално пчеларе п да су највећи пчеларп на свету те и ја то исто тврдпм, јер ми је иознат рацпјоналан начпн њихова пчеларења, а напротив кад Јов. П. Јованонић на једном мјесту напише да српски сеоски пчелари псто тако знају пчеларити као и лпнебуршки пчелари и да се начин пче.тарења лпнебуршких пчелара ни за длаку не разликује од пчеларења сеоских пчелара у Србији, па кад тај исти Јов. 11. Јовановпћ на другом мјесту (впд. „Тежак“ бр. 49. од год. 1898.) каже да „српски сеоскп пчеларп пчеларе још на старп незналачки начин/ онда ми морамо сажаљавати Србе сељаке пчеларе, што им се натурпо за учптеља така пезналица као што је г. Јов. 11. Јовановић, којп их пред свпјетом пчеларским другпх народа срамоти и на танак лед водп. * * Из свега досад реченога види се да г. Јов. 11. Јовановић не зна шта је рацијонално ичеларење. Он нпје кадар представпти себп да може бити рацијоналнога пчеларења и без ђерзонове кошнице. Њему је рацпјопалпо пчеларење са ђерзонком тако срашћено, да се једио без другога не може замислпти. А из тога се оиет Јасно види да oii нпкад није био пче.тар нптп је пчеларство студирао озбиљно.

92