Српски пчелар

чким саћем или додавањем оквира са почецима caha, на којима ће пчеле извести даље саће. Не остављај у кошницама трутовско саће, јер свршетком овога месеца матице ће носити и трутовска јаја. Нрави вештачко саће. У плетарама подрежи само онолико caha колико је плеснпво, ако је саће здраво можеш подрезати врло мало, тек да пчеле могу истерати нагон грађењем саћа ако им буде требало. Слабе кошнице појачавај или спајај. Сламне јастучиће и каптареве не скидај још јер топлота је потре'на за легло будући ноћп су хладне. 0. у.

О саћ у.

„Саће је у пчеле, у колико смо ми кадри видети, апсолутно савршено што се тиче економије воска и рада.“ Дарвин ема ваљда човека, који посматрајући чудесну конструкцију ћелица, неће се занети премудрошћу Божјом, коју нам малена пчелица открива у чудесној градњи својега саћа. Држим, да свакоме боље годи мед у саћу него цеђени стога, што једући исцеђени мед, слади само уста и грло своје, а сладећи се медом у саћу угађа уједно оку своме. Дарвин назива инстинкат пчелињи да гради саће, најчудеснијим од свпју инстипката, па каже: „то би морао бити глуп човек. који би испитујући изврсну структуру саћа тако дивно прилагођено за његову сврху, остао без одушевљенога чуђења. Ми чујемо од математичара, да су пчеле практпчно разрешиле ,једну тешку нроблему правећи окца (ћелице) њипа у оној Формп. у коју ће што је могуће највећа количина меда стати, а трошећи на то колико је само могуће мало скупоценога воска за конструкцију њихову. Било је примећено, да би вештом раденику с алатом и мерилима, било врло тешко начинити окца од воска праве Форме, а рој пчела у тампој кошници гради их.“ А на другом месту каже : „„окца онако начињена добивају у јачини, а заштеђују много и рада и простора и материјала од кога су саграђена.“ Тако говори у своме монументалном делу „Постанак ®ела“ тај велики научењак о нашој малој и вредној ичелицп. То дакле саће, које тако годи оку, а када је пуно меда и грлу нашем, те које је својом чудесном конструкцијом и „апсолутним савршенством“ привукло на себе пажњу како великога Дарвина, тако и многих других научењака, од толике је важности по пчелу, да се пчела не да нп замислити без пстога.

102