Српски пчелар

да није дебље него што треба, и да сваки сат иде равно у своме оквиру, да не почиње у једном а свршује у другом суседном оквиру • а још мање, да је укрштено кроз све оквпре. Да саће буде правилно а не укрштено, треба сваки оквпр да има почетак од пчелињега саћа. Што су почеци већи тпм боље. Ако су почеци мали не мора се пазити како ћелице стоје, и ако умећемо велике почетке тада треба пазити да ћелпце стоје онако како су стајале у кошници. Почетке улепљујем арапском гумом. Ко нема пчелињега саћа за почетке, може се послужити и трачицама од вешт. саћа, или бар мора горњу летвицу воском намззати. Да саће буде правилно дебело, треба пазити да дашчпце од којих су оквири начињени, не буду деб.ви од 2 l / 2 cm а сокаци (простор између два оквира) да нису шири од 1 cm. за то треба пазити да су клинови који растављају оквире, увек састављени а исто тако даске или прозор да су сасвим наслоњени на последњи оквир. Ово су да како за старога пчелара ситнице, али почетници који на њих не пазе јако ће кубурити. Оквире ће пчеле сасвим од горе до доле испунити, ако им се не буде давало на један пут сувише оквира са почецима. На ово треба пазити, јер сам виђао почетника, који ројевима додају по 10 —l2 оквира с почецима, на онако нису у јесен имали ни један са свим испуњен оквир. Сваки сат ће лепо стајати у своме оквиру, ако оквири буду стајали вертикално, а до овога се долази ако се пази да американке леже хоризонтално (водоравно). Да би пчелар избегао неправилну градњу, нека добро оструже оквире у којима је било неправилно саће. да се тпме не би пчеле поново буниле и неправилно саће повеле. Најправилније саће се добива од вештачког саћа, ако је ово као што треба у оквир увршћено. Све штоје пужно знати о вештачком саћу наћи he чаталац у књижици „Восак и вештачко саће“ од Ивана Маширевића. Овде нека је споменуто, да неки нчелари нровлаче крон оквире од горе доле на 3 —4 места врло танку жицу и на те жице тек полажу вештачки сат За тим се те жице утисну у вештачки сат са за тај посао начињеним гвожђетом или чекрчићем, који се на пламену загреје. Овај посао је мало спор за то га пчелари слабо усвајају ; али овако учвршћено саће, буде врло јако, правилно изграђено и неће ма да је младо да се ломи у истресаљци и приликом пренашања. Ма да је како грађење саћа дангубпо и скуно, ипак пчелар мора гледати да има што више саћа, јер рацијопални пчелар тек ће онда моћи са правим успехом пчеларити, кад буде имао задоста готова саћа. Зато ће пчелар баш и у време главне наше пустити по неку копшицу да му градп саће, јер што је

122