Српски пчелар

гвозденом извлачпти из ђерзонке мртве пчеле то је сваком нознато. Друго се при ревпсији пазп да ли друштво има доста меда. А.ко нема, пчелар ће га искуцкатп у другу празну плетару, коју је оставпо са саћем п медом за таке случајеве или ће га прихрањивати. Треће прп ревизији ће пазпти пчелар на друштво. Ако је друштво слабо, он ће га искуцкатп, па ће га додати плетарп, које је уз њега стајала. Матпцу ће му одузети и у кавешчићу ће је држати у којој јакој плетари. Четврто ће пчелар пазити при ревизији да нема који безматак. Добар ће пчелар познати вић по пчелама је ли безматак пли нпје. А да се боље још увјери, painnpnhe саће, па ће између њих погледа и кад не нађе у њему легла, онда је плетара та већ сумњпва. Ако је плетара заиста безматак, он ће додатп му матпцу у кавешћићу. Ако назовиматпца носи трутовска јаја у којој кошници, он ће друштво пз ње пскуцкатп и додати га којој другој плетари. Ако матица носи само трутовска јаја, он ће друштво из ње пскуцкати па ће матицу ухватити и убпти, па ће истом друшгву, ако је јако, додати другу матицу у кавешчићу Ако је пак друштво слабо, он ће га додати другој којој плетари. Ако је које друшгво добило срдобољу, он ће га искуцкати у другу празну кошницу с медом, што Лпнебуршкп пчелари имају увијек у приправности. Напошљетку ће сваку плетару обавити ужетима доље на патосу да се топлпна боље задржи у плетари радп легла. Сиекулативно ирихрањивање. Ко зна удесити своје кошнице, да му пчеле презиме добро, учинио је ремек. Најважније је у пчеларењу да пчеле добро презиме. Али је тако исто важно ако није још важније знатп своје пчеле спекулативно прихрањивати у рано прољеће и у друго доба годпне ако је нотребно то чинити. Пчеле се прихрањују пли од невоље пли спекулативно. Од невоље се прихрањују пчеле кад хоће да поумпру од глади. Онда се у великим оброцима даје пчелама мед. да бисмо их спасли и у животу одржали. Спекулативним пак прпхрањпвањем идемо за тпјем, да својо кошнице, ројеве умножимо. а тијем да дођемо до велике колпчине меда. Лпнебушки пчелари држе се спекулативнога прихрањпвања и без њега не би се могло код њнх подићи пчеларства да пм буде занат п да од њега живе. Главна паша пада тамо у .јулиј? и августу. До тогавремена, кад би пчелар пустио пчеле да се саме развијају не храпећи пх спекулативно, тек би се одржале на слабој iianm, не би се могле пзројити до главне паше и у главној паши мало би се поткријепиле, ојачале бп, али пчелару не би донијеле нпкакве користи. То је узрок, да у многпм крајевима пчеларство не напредује и пропада за то, што се спекулатпвно не прихрањују пчеле. Али прави пчелари као што су Лннебуршкп пчелари не ће само да одрже своје пчеле у жпвоту него хоће од њпх да имају п користи. Они ће спекулатпвним прихрањпвањем своје кошнице до главне паше утростручити, пзројити и до главне паше киптјеће све кошнпце од пчела, тако да ће у главну пашу пустити небројени број радилпца на жетву. Ако је главна паша добра онда пчеле саберу меда невјеројетно много и спекулативно

140