Српски пчелар

се ухватио за гранчицу или сместио у кошницу, прво и прво пристуна градњи саћа. Као што органи човечјега тела нису сви једнаки, јер неки су чврсти а неки врло фини и осетљиви, тако да би им и најмања озледа шкодити могла, те упропастити и цели организам, ради чега се је природа побринула, па те да их назовемо племените органе сместила и оградила их чврстим костуром, месним мускулима и опонама; исто тако и у пчелињем организму нису сви органи подједнако њежни и осетљиви. Број пчела радилица може пчелар смањити и готово преполовити (што и чини приликом вештачког ројења) а да пчелињи организам за то не пропадне; трутове може смањити до најмање мере а у извесним приликама и сасвим утаманити, па да рој ипак лепо напредује. Али без матице не може рој за дуго опстати. Матицаје најплеменитији уд у пчалињем организму за то, што је једпа једина у кошници. Пропадне ли она, нема друге да ту празнину надокнади, па за то ју је природа окружила са много хиљада радилица, које ју хране. негују, чувају и бране. Кад знамо дакле да матица једина расплођава друштво у кошници и да без ње рој на брзо умрети мора, ако му пчелар у помоћ не притече; то је сасвим нриродно, да сваки пчелар мора врло добро пазити на матице у своме пчелињаку. До доброте, плодовитости и здравља њезина стоји бројни напредак па дакле и опстанак целога роја. Пчеле то инстинктивно осећају, па за то је и чувају као очи у глави, а тиме дају пример пчелару, да п он тако чини. Да би пчелар почетник могао, што боље пазити на своје матице, а тиме што мање имао кубуре са безмацима, хоћу да наведем разне случајеве, у којима може матица да пропадне. I. Матица може као живи створ умрети природном смрћу. Но и овде вреди она пословица: млад може, стар мора. Па за то треба сваке 2—3 године, да уклони из ђерзонака старе матице. Истина матица може добро лећи и до пет година а живети и дуже; али пчелар се на то не сме ослањати, јер то би значило ослањати се на случај, а да је боље радити на сигурно, него на срећу, не треба доказивати. Старе се матице уклањају за време цветања багрене и липе, ни пошто под јесен, јер није све једно хоће ли нам се матица оплодити у лето или у јесен. 11. Матица може да погине неприродном смрћу, у овим случајевима: 1. Приликом ројења може да је поједе птица или да падне гдегод, те да се изгуби. За то ко нчелари са ђерзонкама, не треба да чека на природне ројеве, већ нека своје кошнице умножава вештачким ројењем, па ће поред многих других пробитачности избећи и неугодност, да му се матица изгуби. 2. Матица може да страда у више случајева приликом стресања ројева. Тако н. пр. када пчелар мора да спаје рој са каквог

150