Српски пчелар

<сам тешком муком ово старо саће извадио имао сам решену загонетку зашто су вчеле помрле, али у.једно сам стекао и искуства. Оно горње саће у копшици које је у простој копшици медиште било је најстарије. Но не само да је црно као угаљ, него скоро и нема ћелица у њему, тако су мале да им је величина једва десети део од праве ћелкце. Када сам пресецао то саће видели се слојеви од кошуљица који су смањили ћелице; ти слојеви изгледали су као кад се савијен .лист дувана пререже. У таковим ћелицама не само да се легло није могло развијати, него у такове ћелице једва је могао стати десети део меда, који би стао у ћелице обичне величине. Како је та кошнииа била дебело облепљена блатом, то је мене тежина саме кошнице обмањивала, па сам мислио да та кошница има доста меда. Но оно мало меда што је могло стати у те мајушне ћелице, пчеле су до јануара потрошиле п оне су остале на празном дебелом саћу па су сироте од глади и умрле Дакле стекао сам уверење на очевидном „доказу да старо саће не ваља не само за легло него ни за мед. Особито да у ђерзонкама преко зиме треба остављати оквире са млађим саћем, јер у такове стане више меда а старо саће, ко.је је старије од четирн године, треба само за невољу употребљавати у медишту п то лети иначе нпкако. Према томе дајем и другима савет да младо саће чувају а старо у којем су ћелице сужене претапају и од воска праве ново вештечко сеће. Одговорни уредник.

Пчеларење Линебуршких пчелара с плетарама.

(Наставак.) Ако су нчр.те иочеле да извађају матичњаке, а матица их иочела да запљува, онда почињу 'прихрањивати старим вишегодишњим медом. Стари мед од хељде и врпјеска, којп је прешао врење, дражи ичеле иај јаче и ускорава ројење. Ко би сад престао са прихрањивањем, тај бп добио првенац тек послијо три недјеље. Сад добива маторка за прихрањивање сваки дан х / 4 — 3 / 4 фунте меда. Како маторка пусти рој, престаје се прихрањивати. Ако случајно удари рђаво вријеме, онда се и ројеви свакп трећи дан прихрањују, да не би црв избацивале пчеле кад немају хране. Трећенци се п паројци прихрањују њеколико дана прпје него што ће се путовати на бољу пашу. При-

157