Српски пчелар

Неве медоносне биљке пзрадио Жарко М. РужиК. То је таблица, на којој су изређана имена од 28 медоносних биљака, какву земљу требају, кад цветају и дозревају п од какве су користи за стоку.

Паби рци

Д Пчеларска предавања држао је одговорни уредник у првој половинп прошлога месеца у манастпрпма Привпној Глави и Кувеждину. Судећи по расположењу братства и г.г. настојатеља пчеларство ће добити полета у тим манастирима. Настојатељ Кувеждина г. протоснђел Д. Бранковић сам је изучавао рацијонално пчеларство, те је ове године основао пчелињак, у којем се рационално ради под његовпм надзором. Паша је у Кувеждину пзврсна. Преко целе године пма добре паше, тако у рано пролеће почпње са дреном, после овога ређају се љубичица, врба, реппца, воће, багреп, липа а завршије белпм босиљком. Поред ружнога времена у прошлом месецу за време липе поједпни ројевп пзградили су за десет дана пола американке и иоред легла још су и доста меда имале. У Привиној Глави је паша уопће слабпја, главна је лпна. У Привиној Глави у ходнику има једна стара слика. Садашњп настојатељ г. Теофан Косовац пре педесет година још као искушеник затекао је исту слику као врло стару, када је постао настојатељ обновпо је исту, алп ону стару израду није вређао. На тој слицп је пзраћен лпк Деспота Јована, који је и саградио манастир као своју задужбину, а норед лика Деспотова је лик једнога старога монаха. који је окружен кошницима и пчелама. Име је тога монаха „Прива“ забележено. Традиција иоича да је Деспот Јован пмао силне кошнпце те је једним пчелињаком управљао и радио пустињак Прпва п уз то се Богу молио п испоснички жпвео на месту где је сада манастир. Надзорнику Немецу над људима на долми жељезничкој у Михаљевачкој шуми близу Карловаца запалио је њекп раденик пз освете пчелињак од 72 ћерзонке, који је сасвијем п изгорио. Њеки пчелар из Аустралије купи један сат с јајима и отворенпм леглом из народа талијанскога, да би отуда запатио талијанске матпце. Одатле развије се једна талијанска матица, али будућп да је доцкан у јесен бпло нпје се могла оплодитп и почне носитп трутовска јаја, пз којпх се развпју трутовп талијански, којп

179