Српски пчелар

2. Много више има се рећи о убијању болеспих матица. У том послу ваља да је пчелар врло смотрен и да не брза, јер може лако себи штете и непотребна посла направити. Пчелар мора из кошнице матицу уклонити: а.) Ако је старија од 3 године. б.) Ако је саката. в.) Ако је неплодна т. ј. ако не леже никаква iaja. г.) Ако је луда т. ј. ако леже по више оплођених и неоплођених (трутовских и пчелињих) јаја у једну ћелицу. д.) Ако је трутовњача, те леже само неоплођена јаја у пчелиње ћелице, из којих постаје рђав црв (Buckelbrut) а из овога дивља пчела (мали трутови). Што се тиче прва три случаја наведена под а, б и в. ту пчелар нема разлога да се дуго предомишља, већ треба да такове матице за времена замени младим матицама т. ј. зрелим матичњацима. Много већма мора пчелар пазити, када наиђе у кошници на луду матицу или трутовњачу, јер у тим случајевима, може пчелар да се превари, па даубије здраву п плодну матицу. За то ћу посенце да говорим а.) 0 лудој матици и б) о трутовњачи. а.) Ако нека матица носи по више јаја у једну ћелицу, то се за такову матицу каже да је луда. Оваке матице нису никаква реткост. Сваки пчелар који има више кошница, може сваке године наићи на такову матицу; али за то не треба да брза са убијањем матице, него трсба прво да размисли и добро ра.згледа, нема ли можда каква узрока томе, што матица но више јаја леже у једну ћелицу. Што је матица млађа тим треба да је пчелар хладнији и обазривији у своме суђењу, јер може бити више узрока, ради којих матица леже по више јаја у једну ћелицу, дакле не мора матица заиста бити луда. Тако н. нр. кад почне бујна иаша, хоће ичеле обилније да хране матицу оном племенитом храном која се млеч зове, а зна се да ова храна јако утече на јајњаке матичине, те јаја брзо сазревају и нагомилају се у матичином телу толико, да није кадра правилно их лећи, већ мора тако рећи да их просипа по саћу. То исто може да се деси, када је матица била дуже времена затворена у кавешчићу или ако је ханемановом преградом била ограничена на узан простор. а није јој при том додавано празна саћа, где би могла лећи. Г. А. Живановић катихета у у Осеку чспричао иам јеједан занимљив случај, како му је једна матица постала за неко време луда с тога, што јује ограничио једним вештачким сатом од ФалзиФикованогв воска, на два оквира. (Види „Српски Пчелар“ г. I. бр. 2.) Матица нпје хтела лећи у тај сат јаја, која су се у њој у толикој множини накупила, да их је морала после по више у једну ћелицу лећи. Када је г. Ж. тај сат склонио, и од матице сувишна јаја одишла, noчела је опет правилно јаја лећи т. ј. по једно у сваку ћелицу. У таковим дакле случајевима не треба брзати, већ треба добро се размислити и за који дан почекати, да не би под привидно

166