Српски пчелар

ци пчеларство из његових уста и на његовом нчелињаку научили и присвојили, већ и све оие који се нчеларењу научише читајући и студирајући његова силна и изврсна вчеларска дела. Уверен сам да колико год има данас npo®. Ј. Живаиовић ученика који неиосредно од њега пчеларењу се научише, исто толико ако не и више има их који добри пчелари постадоше проучавајући његове богате пчеларске радове. Нећу да тврдим да сви Живановићеви ученици морају бити и практични пчелари, јер сваки човек није за све; али је сигурно да сваки Живановићев ученик добије толико спреме да је кадар све и ако неће сам пчеларити - поучити и унутити другога у рацијоналном пчеларству. Сваки рекох, па ма не био пчелар, као Живановићев ученик мора стећи толико знања пчеларскога; јер бити Ж ученик а не заволети пчелу немогуће је. Кога Живановић није кадар загрејати и одушевити за нчеларство, нико није кадар. Врло се добро сећам његових предавања пре 15 година када сам богослов био. Ма да у то време не беше пчеларство облигатан предмет у богословији, ипак је соба увек пуна била слушалаца. Напред сам рекао да у првом реду хвала припада npo®. Ј. Ж. што се пчеларство а нарочито рацијонално пчеларење у тој мери разгранало у нашем народу, јер он је које живом речју које својпм пчеларским делима прибавио себи на стотине својих ученика који по свима крајевима где има Србина пчеларство шире. Но ма да су знатне заслуге и Живановићевих ученика што се рацијонално пчеларство у нашем народу распрострло, ипак знатан број тих ученика не испуњава своју задаћу у оној мери у којој би то могли и требали да чине. Хвале је вредно што Живановићеви ученици учитељи и свештеници живом речју поучавају и упућују наш народ у рационал. пчеларењу, али по мом мишљењу то још није довољно. Док ми не имадосмо свога пчеларскога листа, могли смо и тиме бити задовољни; али данас када и опет трудом и заузимањем npo®. Ј. Ж. стекосмо једва дочекани пчеларски лист, држим да није довољно ограничити се само на ширење пчеларства и пчеларскога знања помоћу живе речи, већ се треба латити и нера, како би тај једва угледани пчеларски лист могао што боље своме позиву и намени одговорити. Није довољно само своје пчеларе у месту поучавати у оном што је нужно знати о пчели и пчеларењу, већ ваља поучити и упутити и онога брата пчелара, који можда нема прилике из живих уста пчечарењу се научити, но је приморан да се прихвати књиге и пчеларскога листа. Кад се наш ouhe уважени учитељ не задовољава тиме што непрестано својим предавањима усађује у срца и душу млађе генерације свештеничке љубав и знање к пчели и пчеларетву; већ ево ненрестано без мало четврт века и пером ради на пољу пчеларства, како би и најудаљенијем Србину и брату

169