Српски пчелар

Угледајмо се на наше вредне пчелице, па иа посао сваки, коме ичеларство и добро нашега народа на срцу лежи! Погрешно суди ко мисли да само нова „изобрјетенија треба износити на јавност; на против, сваки пчелар лреба све што је год доживео или чуо о пчеларењу, да саопћи преко овога листа осталим пчеларима; тиме се богати искуство и усавршава пчеларско знање. Да су страни н. пр. немачки пчелари били таке ћуталице и немариши као што смо ми, зацело не би пчеларство дошло на тај степен савршенства, на коме се сада налази. Па и данас видимо да Немци непрестано пишу, раде, прате и саопћавају све, на и најмање ситнице из живота пчелињега п пчеларскога за њих је важно па и саме ситнице; а нама су често и крупнице ситнице. Биће да је писању камен спотицања и тежња за оригиналношћу. Многи држе, да није вредно ни да пише, кад не може да створи нешто оригинално. Међутим није тако, јер пчеларско ноље је данас доста пространо, тако да сваки раденик може на њему наћи посла, који само воље за то има. Тако ко разуме стране језике могао би што доброга да нађе у страним пчеларским листовима изнети прерађено или преведено пред читаоце „Срп. Пчелара те тиме користити оној браћи пчеларима, који другога пчеларскога листа осим „Срп. Пчелара не читају. Многи се искуством уверио да је нешто добро и корисно, право је дакле да то изнесе и пред остале пчеларе. Други се опет можда у чему опекао, право је и поштено да упозори на то остале пчеларе, да не би и они прошли као и он, јер пословица каже : „ко се ожеже, а не каже друштву да је врућа чорба, није поштеи човек“. Корист и унапређење материјалног и моралног стања нашега народа, налаже свакоме пчелару, да ради колико је год могуће на ширењу пчеларства; а тим више се то захтева од бивших ученика проФ. Ј. Живановића, па за то завршујући и опет се обраћам на њих са речима: „тsне присте, тBне и ддднте“. У Срему. П. Ђ. п ч е л ар.

Пчеларење Линебуршких пчелара с плетарама.

(Наставак.) Ројењс. Линебуржани пуштају природне ројеве. Да не би ројидба дуго трајала, побринули су се Лпнебуржани што су све своје длетаре изједначили по спази. Зато у псто вријеие почну првенци да се пуштају и Лпнебуржани да пм се не би ројеви смијешали упо-

171