Српски пчелар

па је доследно и продуката пчелињих данас мање. И да Ђерзон, Хрушка и Риче својим проналасцима и богатим знањем о пчели не отворише пчелару пут, којим и поред све рацпјоналне пољопривреде данас корачити може, пчеларство би скоро сасвим престало. Наш ратар, који није упућен у рацијонално пчеларство не увиђа то, па се тешко накањује на пчеларење наводећи, да се више пчеларити не да, јер је „нестало медљаних роса“ и „ваздух се ваљда данас већ променио“, па више и не вреди улагати труда у пчеларство? 4 0 вреди и те како, али умно рацијонално, као што данашње време захтева, да се умно обрађује свака грана привреде. И норед рацијоналне привреде, још се код нас у свима крајевима јужне Угарске, Срема и Славоније а на много места и Хрватске, налази издашна паша за пчеле, само да се она зна исцрпсти рацијоналним пчеларењем. Свако место има и своју главну пашу, јер мало их је, где је преко целе године добра, због напред истакнутих прилика на пољу привреде. Спремити кошнице, да су јаке друштвом до главне паше, а не да се тек на главној паши опорављају, особито, ако је ова кратковремена главна, треба да је задаћа пчелару. То се може постићи најбоље шпекулативним прихрањивањем, али то стоји много труда и трошка, о чему сам се и сам ове године осведочио хранећи шпекулативно своје кошнице пре багрене. Но није ми намера, да о томе пишем, него: како ћемо и поред садашње рацијоналне пољске привреде, ипак успешно ичеларити моћи, како притећи у помоћ пчелама, да помоћу нашом паше имају, док им главна паша не стигне. Практични Немци могу нам у том погледу за пример послужити. Аграрне прилике натерале су и њих, да морају орати и засејати сваку стопу земље, куд се само плугом и мотиком може проћи. Али они гледају, да једним радом изцрпу све, што год им природа у њем пружити може. За то Немац, кад већ мора сејати траву за марву а он сеје таку, да може му и пчела извући из ње ону корист, која би без пчела пропала. Кад сади дрвета за украс сокака и авлије, сади тако, које ће му служити и пчелама за пашу. А највише сади, свуда где само места има, племениту воћку, да пчели цветом а њему плодом добру услугу чини. Башту и

182